Crnorepi psi iz prerije

Na uzanom pojasu zemljišta koji se prostire od centralnog Teksasa do granice SAD i Kanade žive crnorepi prerijski psi. Ove simpatične rođake veverice su veoma druželjubive. Žive u zajednicama koje čine jedan mužjak, nekoliko ženki u bliskom srodstvu i njihovi mladunci. Hodnici njihovih jazbina povezani su sa domovima drugih rođaka, tako da kolonija crnorepih prerijskih pasa često prekriva i po nekoliko hektara. Pre nego što je veliki broj ovih životinjica istrebljen, najveća ikada zabeležena kolonija pronađena je u Teksasu: zauzimala je površinu od 65.000 kilometara kvadratnih, a u njoj je, prema procenama zoologa, živelo oko 400 miliona životinja.

Ovakva povezanost prerijskih pasa korisna je zbog potrebe da se ove životinjice odbrane od brojnih grabljivaca: kojota, lasica, risova, zmija, sokola, jastreba i orlova. "Dežurni stražari" upozoriće ostatak kolonije na opasnost glasnim dozivanjem, nalik na pseći lavež, na šta će sve životinjice užurbano utrčati u svoja bezbedna skloništa pod zemljom. Bliskost crnorepih prerijskih pasa vidljiva je i pri susretu: oni se "ljube" kad se sretnu, a bliži rođaci se čak i "grle". Ako se ne poznaju, mimoići će se ili, čak, napasti jedan drugog.

Jazbina prerijskog psa sastoji se od nekoliko tunela, sa čijih su strana iskopane "sobe" u kojima stanari čuvaju hranu i odgajaju mlade. Ulaz je zaštićen kupastim uzvišenjem koje služi kao osmatračnica i štiti dom ovih životinjica od pljuskova i poplava. Živeći u preriji, ovaj rođak veverice se prilagodio okolini. Linja se dva puta godišnje, kako bi bio što manje primetan među niskom žućkastom travom. Vodu ne pije, već svu potrebnu tečnost crpe iz hrane: lišća, korenja, lukovica, mladica, žbunja, žitarica, cveća i pokojeg insekta.

Pari se jednom godišnje, u proleće. Posle tridesetak dana ženka donosi na svet do osam slepih i golih mladunaca. U prvih mesec dana, pre nego što im se oči otvore, mladi su u opasnosti da ih pojedu druge ženke iz legla, koje su u tom periodu veoma agresivne. Međutim, kad mladi ojačaju, prilike se menjaju. Tada ženke postaju brižne majke, koje doje i svoje mladunce i mlade drugih ženki. Majka prestaje da doji "bebe" kad napune šest nedelja. U ranu jesen mladi mužjaci odlaze da traže sebi novi dom, dok ženke ostaju sa majkom i rođakama. I odrasli mužjaci najčešće napuštaju leglo, kako bi izbegli parenje sa svojim ženskim potomcima. Spremajući se za zimu, tada sve životinje neprestano jedu, kako bi napravile zalihe sala. Najveći broj crnorepih prerijskih pasa doživeće samo godinu dana - koliko da obnove vrstu. Srećnije ženke dočekaće i osmi rođendan, dok najdugovečniji mužjaci neće živeti duže od pet godina.