SLOVENIJA: U začaranom krugu politike

Učestali stav da politika i sport ne idu zajedno nije životan iz prostog razloga što bez politike nema ništa. Kada je u pitanju javni interes, normalno je pitanje, u kakvoj je formi prisutna – opštoj sportsko-političkoj ili vlasničkoj. Zato mislim da je dobro da putem društvenih mehanizama sport vode i štite njegov interes kvalifikovani i etici skloni ljudi širokog spektra razmišljanja.

Nažalost, u društvenoj, odnosno civilnoj sferi, kao i klubovima i savezima, dominiraju funkcionersko-birokratske klike kojima je prvi cilj udoban sistem, u kojem mogu sami sebi da određuju pravila. Po jednoj strani, problem je da amaterski funkcioneri pomoću amaterskih radnika u sportu u bazi uređuju odnose i pravila igre s profesionalcima, a po drugoj, da profesionalci u ime amaterske baze sami sebi dodeljuju prava u sportsko-poslovnom odnosu, iako su finansijski neracionalna i štetna.

Kada govorimo o civilnoj sferi, najveći problem sporta su savremeni sportski funkcioneri i marketinški gurui, koji žele iz sporta na svim nivoima da naprave „profitnu industriju”, iako je preko državnih preduzeća i budžet više ili manje naslonjen na poreske obveznike. Posledica su, jasno, projekti bez pokrića, kojima u potražnji za profitom u duhu važećih neoliberalno-ekonomskih odnosa uglavnom upravlja veoma dobro (i politički) organizovan funkcionerski lobi.

Nažalost, sportisti se tim odnosima ne odupiru, jer u dobro organizovanoj i politički prihvaćenoj diktaturi, koja uvek ispunjava njihove minimalne zahteve, nemaju drugog izbora nego da prihvate činjenično stanje. Jedan od mogućih izlaza svakako je emancipacija „proizvođača”. U postojećim odnosima preovlađujućeg profita moguća je jedino uz blagoslov politike. A za politiku se zna da je u službi kapitala. Znači, nalazimo se u začaranom krugu u kojem se ništa ne može bez politike.