„Evropski oskar" kumi francuskog „novog talasa"

Riga- Potrebne su mi slike, potrebno mi je predstavljanje drugačijih značenja neko što je to realnost iz koje se izvlačimo. To je ono što ja pokušavam da radim sve ovo vreme – izjavljuje sada već 86-godišnja Anjes Varda, francuska rediteljka, scenarista, dokumentarista, fotograf, producent. Večnoj kumi francuskog „novog talasa” (i jednoj od retkih žena u ovom filmskom pokretu), Evropska akademija za film sinoć je na svečanosti u Rigi uručila „evropskog oskara” za životno delo. Nagradu EFA za za kompletno filmsko stvaralaštvo i izuzetan doprinos svetskom filmu.

 Neumorna heroina revolucionarnog filmskog pokreta u Francuskoj pedestih i šezdesetih godina prošlog veka što je i teorijskim promišljanjem i antologijskim filmovima Godara, Trifoa, Šabrola, Romera, Riveta, Renea redefinisao filmsku umetnost, snimila je više od 30 kratkih, dokumentarnih i dugometražnih filmova, autor je mnogih izložbi fotografija i umetničkih instalacija. Za filmska dela osvojila je brojne nagrade i berlinskog „Srebrnog medveda” („Sreća”), venecijanskog „Zlatnog lava” („Bez igde ičega” odnosno „Bez krova i zakona”), nagradu EFA („Sakupljači i sakupljačice”) i francuskog „Cezara” („Anjesine plaže”). Sarađivala je sa glumcima Filipom Noareom, Marčelom Manstrojanijem, Katrin Denev, Mišelom Pikolijem. Sa svojim kolegom Žakom Demijem bila je u dugovečnom braku u kojem su se rodila deca Rozali i Matje.

Iz filma „ Anjesine plaže” Iz filma „ Anjesine plaže” Foto EFA

 Legendarna Anjes zauvek će biti zapamćena po filmskom remek-delu „Kloe od 5 do 7” (1962), čije se trajanje poklapa sa realnim vremenom u kojem se odvija filmska radnja tokom koje pop pevačica Kleo Viktoar, čekajući rezultate testa na rak, redefiniše svoj život. „Smatram da sam u ovom filmu imala pravi feministički pristup. Želela sam da se usredsredim na Kloe kao ženu koja se definiše kroz tuđe vizije. Ali, u jednom trenutku ona postaje jedina koja gleda, menja se i redefiniše. U mehaničkom trajanju i objektivnom prostoru, ona subjektivno doživljava i rastojanja i trajanja”, izjavila je povodom ovog revolucionarnog filma Anjes Varada.

 Rođenjem Belgijanka (1928. u Briselu, kao Arleta Varda, od oca Grka i majke Francuskinje), Anjes je studirala književnost i psihologiju na pariskoj Sorboni, uzimala časove fotografije u noćnoj školi i ostala trajno u Parizu. Veoma rano se priključila „levoj obali”, pokretu filmskih autora snažno povezanih sa književnim pokretom „novi roman” politički pozicioniranim na levici. U takvom miljeu, u saradnji sa Alenom Reneom, snimila je i svoj prvi film „Poent kurt” (1954), melanholičnu etidu o ljubavnoj vezi u okruženju lučkog grada s kojim je nagovestila svoje opredeljenje za nenarativnu strukturu, usmerenost ka ljudskoj intimi, nesputanost u iskazivanju snažnih egzinstencijalističkih drama kroz diskretnu i elegantnu formu i sa likovno-fotografskim iskustvom.

 U okviru trodnevne ceremonije dodela 27. EFA nagrada za najbolji evropski film 2014. , koja je upriličena u Rigi kao ovogodišnjoj Kulturnoj prestonici Evrope, ali i gradu čiji je istorijski centar pod zaštitom Uneska kao kulturna baština čovečanstva, u zdanju Opere i u čast Anjes Varde, sinoć je bila upriličena i projekcija njenog autobiografskog dokumentarnog filma „Anjesine plaže”. U dva sata elegantne dokumentarne igre sve je sabrano: i Vardino detinjstvo, pripadništvo ranom francuskom „novom talasu”, njen feminizam, brak i drugarstvo sa rediteljem Žakom Demijem.

 Sa humorom i setom seća se svojih fotografskih početaka, putovanja u Kubu, u SAD, osnivanja porodične producentske kuće i stvaralačkih muka. Varda je duhoviti, ogromnim znanjem i iskustvom potkovani vodič kroz vlastiti život, karijeru, prijateljstvo sa Endijem Vorholom, Džimijem Morisonom, Koktoom, Godarom, sa običnim svetom, svojim komšijama koji su statirali u njenim filmovima, ali i kroz sopstveni brak.

Vraćajući se plažama koje su bile najvažniji deo njenog života, Anjes Varda pravi filmski autoportret, svoju zaostavštinu. U Rigi je veselo i vrcavo izjavila: „Volim ono što nam život donosi, sva iznenađenja koja priređuje ljudima. Onima koji su nezavisni i originalni, koji brinu o drugim ljudima. To je ono što smatram uzbudljivim i zbog čega neću stati. Ja sam živa dok putujem, živa dok razgovaram sa ljudima!”. Komentarišući „osvajanje evropskog oskara” Varda je sinoć rekla:

–Kako možemo da idemo kroz život ako ne dobijemo priznanje od publike, od ljudi koje ne znamo a koji vole naše filmove? Osim toga, sve vrste nagrada su ručne izrade, neko se trudio da ih napravi i time je čast još veća. Sve nagrade su me radovale, a nagrada EFA me raduje jer dolazi od reditelja, filmskih umetnika i filmskih zavisnika.

Na pitanje kako ju je film lično menjao i promenio, s obzirom na to da nikada nije bila deo „sistema” ili velikih produkcija, Anjes Varda je odgovorila:

„Dala sam sve od sebe, imajući u vidu da je svaki film avantura ako zadrži osećaj eksperimenta. Nikada nisam iz filma u film kopirala sebe. Ako i jesam u nekom „sistemu” onda je to negde na margini. To je moje mesto”.