Građevinska direkcija ruši „smrdljive zgrade"

Građevinska direkcija Srbije (GDS) odlučila je da sruši novobeogradske „smrdljive zgrade”. Tu nameru, o kojoj je izvestila „Politika”, GDS je potvrdio novom ponudom vlasnicima 220 stanova u zgradama zatrovanim fenolnim isparenjima. Iz te ponude izbačena je sanacija po metodu koji je razvio Institut za nuklearne nauke „Vinča”. Umesto toga, stanari mogu da se odluče za „totalnu sanaciju objekta kroz rekonstrukciju”. Kako su nam rekli u GDS-u, to suštinski podrazumeva rušenje zgrada u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn.

Osim „totalne sanacije kroz rekonstrukciju”, stanarima su ponuđeni i raskid ugovora uz povraćaj sredstava i nadoknadu troškova, kao i da zamene svoje stanove za druge koji su u vlasništvo GDS-a. Od stanara je zatraženo da se odluče do 31. decembra.

– Pošto nakon višemesečnih pregovora nije postignut konsenzus sa stanarima oko načina i obima sanacije po metodi Instituta „Vinča”, Direkcija je pokazala spremnost da učini sve da se problem reši, pa i da pribegne drastičnoj metodi sanacije kroz totalnu rekonstrukciju dva objekta – saopštio je GDS.

U dopisu stanarima GDS izričito govori o rušenju zagađenih delova dve zgrade, odnosno svih betonskih zidova u prostorijama, međuspratnih ploča, zidova liftovskih okana, stepenišnih krakova, horizontalnih i vertikalnih serklaža, venaca i svih betonskih fasadnih zidova sa oblogom. To ne znači ništa drugo do rušenje cele zgrade na brojevima 80–82, kao i rušenje gotovo celog susednog objekta, na brojevima 100–102, izuzev njegova prva tri sprata. Za te spratove GDS nikada nije priznao da su zagađeni, mada su stanari tvrdili da je firma koju su oni angažovali ustanovila da i tu ima kontaminacije.

U GDS-u kažu da još računaju koliko bi koštalo rušenje zgrada. Svakako će to biti suma veća od pola miliona evra, koliko bi otprilike stajala sanacija prema izvornom planu Instituta „Vinča”. I taj plan je GDS prepravljao kako bi on manje koštao.

Još krajem novembra GDS je otkazao saradnju Institutu. Rešenje Instituta za spasavanje „smrdljivih zgrada” GDS je, međutim, zadržao. Plan sanacije koji je ponudio stanarima drugog decembra, u predlogu koji je sve do juče bio na snazi, gotovo je isti kao onaj koji je predložio Institut. Bitna razlika je da su količina opreme i hemikalija za sanaciju – drastično smanjeni. GDS je prekrojio plan kako bi on manje koštao. Sa toliko srezanim resursima, procenjuju u Institutu „Vinča”, plan ne bi ni mogao uspeti.

Štaviše, Institut je već bio upozorio GDS da iza takvog plana ne može stati. Zbog toga odluka GDS-a da Institutu otkaže saradnju deluje preventivno – u protivnom bi Institut njih odbio.

– Plan kakav je predložio Institut „Vinča” podrazumevao je angažman oko 40 ljudi u obe zgrade i upotrebu više od 200.000 litara hemikalija, oko 2.000 UV lampi i više od 50 generatora ozona. Time bi se delovalo na zidove. Specifikacija koju smo dostavili GDS-u bila je detaljno obrazložena kako bi se uverili da ništa od tih sredstava nije suvišno – objašnjava dr Milica Marčeta-Kaninski, iz Instituta „Vinča”.

Bez obzira na to, u septembru je GDS poslao Institutu revidiranu verziju plana, sa skraćenim spiskom opreme i hemikalija. Umesto 2.000, GDS je predvideo 670 UV lampi. Broj generatora ozona je, sa pedesetak, sveo na dvadeset.

– Poručila sam im da, u tom slučaju, Institut „Vinča” neće učestvovati u sanaciji zgrada. Onda su se u GDS-u povukli, tvrdeći da je to bila slučajna greška i da će obezbediti sve što je potrebno. Krajem novembra su mi poslali mejl u kojem me na elegantan način obaveštavaju da za sada odustaju od saradnje. Posle toga su, međutim, stanarima opet ponudili sanaciju, i to po njihovom revidiranom planu iz septembra – objašnjava dr Marčeta-Kaninski.