Buka i bes ženskog pokreta

Da li se sećate kako je Biljana Srbljanović komentarisala fizički izgled novinarke TV Pink Marijane Stevanović nakon što je ova u direktnom televizijskom prenosu gledaocima saopštavala izborne rezultate? Dramska spisateljica opisala je reporterku kao osobu koja je „očigledno imala tešku noć i problem sa paradentozom”. Novinarka se odmah „izvinila” što je svojim neuglednim fizičkim izgledom čuvenoj autorki priredila vizuelnu neprijatnost i objasnila da nema paradentozu, već deset godina star ožiljak iznad usne. To joj je uspomena na batine od bivšeg muža – koji, uzgred rečeno, nije osuđen zbog nasilja u porodici.

„Ostala sam samohrana majka i radim više poslova da bih izdržavala i školovala decu. Naravno da mi plata kasni po nekoliko meseci, naravno da znam i ko sam i kako izgledam. Naravno da mi vaše mišljenje o tome neće promeniti život, ali je poražavajuća stvar za sve žene u ovoj zemlji da im se vi na ovaj način podsmevate, ne vodeći računa da osim kose, šminke, zuba, sisa, dupeta, garderobe, sve te žene imaju i žive život vama nepoznat i često daleko teži nego što možete i da zamislite”.

Marijana Stevanović, RTV Pink

Marijana Stevanović takođe se „zahvalila” Biljani Srbljanović na činjenici što se nije osvrnula na to šta ona radi i koliko je u tome profesionalna, već samo na to kako izgleda, i poručila:

„Valjda je ta građanska Srbija (kojoj vi po izgledu pripadate, of kors) ustrojena tako da joj sve osim skupih krpica kida živce, da joj sve osim generalskog porekla izaziva prezir i da ima sva prava ovoga sveta da vređa one koje smatra nižim oblikom ljudskog postojanja!”

Moram priznati da sam se još tada zapitala zbog čega žena koja u javnosti sebe promoviše kao vrhunskog intelektualca, pardon – intelektualku, ima potrebu da se ruga fizičkom izgledu druge žene, pogotovo žene kojoj nije dostupan život na visokim potpeticama kojima u gradu svetlosti korača Biljana Srbljanović. Tada nisam mogla ni da pretpostavim da će me ta ista Biljana Srbljanović optužiti za mizoginiju i fašizam, samo zato što sam se usudila da čitaocima „Politike” prezentujem podatke iz najnovijeg popisa stanovništva koji govore da svaka druga tridesetogodišnjakinja u Beogradu nema dete. Gostujući u emisiji „Peščanik”, Biljana Srbljanović nazvala me je budalom, a čitaoce „Politike” koji su smatrali da u mom tekstu nema ničeg spornog nazvala je mojim saučesnicima u širenju patrijarhalno-fašističko-dverističkih argumenata.

Biljana Srbljanović (Foto Tanjug)

Ocenjujući da sam napisala „krajnje neuki i fašistički tekst u kome su žene optužene za hedonizam i da se predugo školuju”, ona je naglasila da završetak ovog teksta predstavlja eklatantni fašizam jer se u njemu kaže da natalitet, nažalost, prave Romkinje. Iako me je u svom javnom nastupu Biljana Srbljanović motivisala da posumnjam u njenu zdravu pamet, morala sam da posumnjam i u njen dobar vid. Naime, u tekstu nigde ne piše to što je Biljana pročitala. U tekstu piše da su „rezultati popisa potvrdili da Romkinje, Albanke i Muslimanke rađaju najviše dece”.

Dalje, u tekstu jasno piše da je „nažalost, i poslednji popis stanovništva pokazao da je potvrda o višem stepenu akademskog obrazovanja obrnuto srazmerna broju dečjih soba u stanu – samo one žene između 40 i 49 godina koje imaju samo (nezavršeno) osnovno obrazovanje rodile su više od dvoje dece. Žene sa visokim obrazovanjem te starosne dobi rodile su 1,37 dece”.

Odakle je Biljana Srbljanović „učitala” da „’Politika’ u dva najčitanija teksta poziva da se borimo protiv nataliteta kod Romkinja tako što će se žene manje školovati”?

Objavljivanje teksta o natalitetu nije prikriven poziv ženama da rađaju, niti je znak da se „neke grupe pripremaju da ženama ugroze osvojena prava”. Ako u tekstu piše: Gotovo polovina žena u Beogradu koje imaju između 30 i 35 godina ne odaziva se na ime „mama”, ta rečenica predstavlja samo statistički podatak i nema nikakav „višak značenja”. To samo znači da svaka druga žena nije rodila. To ne znači da „Politika” od svojih čitateljki očekuje da rode, niti ih optužuje što nisu rodile, niti ih pita: a šta čekate, niti ih opominje da rade protiv nacionalnih interesa, niti ih podseća da natalitet pada, niti ih uči da je dužnost žene da bude majka…

Tekst zbog kojeg je novinarka "Politike" optužena za mizoginiju i fašizam

Da li će tridesetogodišnja žena koja ima dete i ona koja nema dete isto pročitati ovu rečenicu? Naravno da neće, ali to nije „krivica” autora teksta. Da li ubuduće treba da izbegavamo temu braka, nataliteta i muško-ženskih odnosa? Ili da pitamo feministkinje i borkinje za prava žena kakve tekstove smemo da objavljujemo i kako da tumačimo statističke podatke da se one ne bi uvredile i smatrale prozvanim?

Veliki broj čitateljki, uključujući i Biljanu Srbljanović, burno je reagovao na konstataciju moje sagovornice dr Mirjane Rašević da hedonistički obrazac življenja takođe doprinosi odlaganju rađanja, iako u tekstu jasno piše da odlaganje rađanja nije kolateralna posledica života u tranziciji, odnosno i da su u razvijenim zemljama Evrope demografi došli do zaključka da produženo školovanje i visoka težnja ka materijalnim dobrima dovode do odlaganja rađanja.

Mogu da imam razumevanja za činjenicu da me naše čitateljke pitaju zašto ih optužujem za hedonizam kada nemaju ni za hleb, ali kada me to pita žena francuskog ambasadora, onda moje razumevanje za „izgubljene u prevodu” počinje da se kruni.