Stočić sa ogledalima

Za francuskog dizajnera nameštaja Žila Lelua mogu se izreći razne kvalifikacije: da je svestran, ali i da je neodređen, da je raznovrstan, ali i da je neodlučan, da šeta kroz stilove nameštaja od jednog komada do drugog, da je čas u domenu francuskog art-dekoa, čas u maniru američkog modernizma, a ponekad zaluta i u dvorski francuski stil s kraja 18. veka.

Svejedno, bio je omiljen i uspešan dekorater enterijera kod imućne gradske klijentele jer je koristio izuzetno kvalitetne materijale, njegova izrada bila je kvalitetna, bez i jedne zamerke, a detalji dopadljivi.

Konzola sa dvostrukim policama „presvučenim” ogledalima spada u njegovu neobičnu kreativnu avanturu. Na njoj nema ni njegovih omiljenih ukrasa (kao na foteljama), ni šarenih, razbacanih cvetića (kao na komodama), ni mreže skupocenih furnira (kao na jednom damskom toaletnom stolu).

Masivna konstrukcija nameštaja je stabilna, matematički precizna i jednostavna. Postament od masivnog drvenog komada čini sistem u besprekornoj ravnoteži sa vertikalnim drvenim stubom na koji su pričvršćene dve drvene površine okruglog oblika kao konzole. One su kontrateža strogim pravim uglovima, a tome naročito doprinose ogledala koja pokrivaju paralelno postavljene krugove.

Čemu služi ovakav nameštaj? On može da bude stočić iz fotelju, dvosed ili postelju, ali i ukrasni detalj u uglu sobe za cvetne aranžmane koji će se lepo duplirati u ovakvoj sobnoj varijanti.

Čini se čak da je i bez ikakve dodatne dekoracije, ovaj komad nameštaja dovoljan da ukrasi sobni enterijer kao svojevrsna enterijerska skulptura.

----------------------------------

Dizajnirao luksuzne enterijere prekookeanskih brodova

Francuski dizajner nameštaja Žil Lelu (1883–1961) rođen je u predgrađu Pariza u porodici sa dugom umetničkom tradicijom. Sa 16 godina nasledio je očev biznis u dekoraciji nameštaja i enterijera i sa rođenim bratom započeo poslove u domenu dekoracije. Posle Prvog svetskog rata završio je školovanje na kome se specijalizirao za oblikovanje nameštaja. U Parizu je otvorio salon „Kuća Lelu” i 1925. učestvovao na velikoj međunarodnih izložbi dekorativnih umetnosti gde je dobio visoka priznanja za svoj rad.

Dizajnirao je enterijere Velikog salona ambasadora Društva nacija u Ženevi kao i luksuzne enterijere nekoliko prekookeanskih brodova uključujući i čuvenu „Normandiju” 1933. Njegov rad nastavili su njegovi sinovi, što potvrđuje da su ovoj porodici dizajn nameštaja i enterijer u krvi, a to se u Francuskoj veoma ceni.

Radmila Milosavljević, arhitekta

www.dopisna-skola-ambijent.rs