Osnovano društvo studenata srpskog jezika u Notingemu

Kada se na pragu punoletstva našao pred profesionalnom dilemom – koji fakultet želi da upiše, mladog Britanca Luka Fišera toliko je opčinila pesma „Molitva” koju je na Evroviziji otpevala Marija Šerifović da je bez mnogo razmišljanja upisao srpski jezik i književnost na Univerzitetu u Notingemu. Studije je završio u roku i danas radi kao izveštač „Evrosonga”, a tridesetak njegovih kolega koji studiraju srpski jezik na Univerzitetu u Notingemu, nedavno je osnovalo Društvo studenata srpskog jezika.

Džordžina Sjuti, predsednica društva, ne krije zadovoljstvo zbog činjenice da je ova akademska zajednica u prvih mesec dana okupila više od 30 studenata koji ovih dana imaju pune ruke posla oko organizacije pravoslavnog Božića, a planiraju i putovanja u Srbiju.

– Osim na Univerzitetu u Notingemu srpski jezik uči se na Londonskom univerzitetu, a mi smo ponosni da su studenti našeg fakulteta osnovali prvo Društvo srpskih akademaca. Više od 30 studenata studira srpski na Notingemskom univerzitetu, ali mislim da veliki broj naših akademaca ni ne zna da postoji Katedra za slavistiku na kojoj se može studirati srpski jezik i književnost. Zbog toga želimo da informišemo naše kolege o mogućnosti da studiraju jezik koji poznaje mali broj akademaca. Mnoge naše kolege koji su u okviru studijskog boravka proveli godinu dana u Srbiji apsolutno su oduševljeni vašom zemljom – kaže Džordžina Sjuti.    

Dejvid Noris, profesor na Katedri za srpski jezik, kaže da je ove godine 35 akademaca upisalo srpski jezik. Ako njima dodamo i studente koji pohađaju predavanja o srpskoj istoriji i kulturi, to znači da je katedra na Univerzitetu u Notingemu najveća „srpska” katedra u Velikoj Britaniji.

– Većina akademaca studira i ruski, pa je srpski dodatni predmet njihove slavističke orijentacije. Mnogi naši diplomirani studenti koriste znanje srpskog jezika na poslu i rade kao prevodioci i novinari ili su zaposleni u kompanijama u Srbiji i regionu. Među našim studentima ima i Engleza, ali i akademaca iz Evropske unije, pogotovo iz onih zemalja na čijim se univerzitetima ne uči srpski, kao što su Finska, Norveška ili Švedska. Ponekad nam dolaze i deca iz srpske dijaspore, druge ili treće generacije, ali to je retkost, trenutno imamo troje takvih studenata – kaže Dejvid Noris.

Naš sagovornik objašnjava da na Univerzitetu u Notingemu studenti mogu da pohađaju samo početni kurs od godinu dana ili da kombinuju srpski sa još jednim predmetom tokom sve četiri godine studija. Oni koji studiraju dve ili više godina moraju da idu na studijski boravak u Srbiju, koji traje ili jedan semestar ili godinu dana. Studenti obično odlaze u Beograd, pošto univerzitet ima ugovor o razmeni sa Filološkim fakultetom.

– To je ključni period u kome se razvija njihovo interesovanje i njihova veza sa Srbijom i sa srpskom kulturom. Na kraju studija neki žele da ostanu i rade u Srbiji i pitaju nas da li možemo da im u tome pomognemo! Posle studija, oni postaju najbolji srpski ambasadori – zaključuje profesor Dejvid Noris.
On podseća da je Katedra za srpski jezik osnovana 1915. godine, a redovne studije počele su dve godine kasnije.

Marina Rajić-Koks, predavač srpskog jezika i književnosti na Univerzitetu u Notingemu, kaže da studenti ruskog jezika na završnoj godini mogu da uzmu srpski kao opciju. Većina njih do tada već govori nekoliko jezika, pa im nije tako teško da uče još jedan slovenski jezik. Ćirilica im je poznata, ne moramo da im objašnjavamo koncept padeža. Sa onima koji nikada nisu učili slovenski jezik, situacija je malo teža, jer počinjemo od osnovnih stvari – azbuke i padeža. Ako pitate studente šta im je najteže, reći će – padeži. Primera radi, na ispitu mi je jedna studentkinja nedavno rekla „zaljubila sam se u tom gradu”, umesto „zaljubila sam se u taj grad”, što su dva potpuno različita značenja. Cilj je učiniti srpsku gramatiku zanimljivom, što priznajem nije uvek lak posao – zaključuje Marina Rajić-Koks.