Prodiranja, kraci, nabori

ARHITEKTURA
Specijalno za "Politiku" iz Beča
Bečki Muzej primenjene umetnosti (MAK) koji je poznat po promovisanju arhitekture, pre tačno četiri godine je inicirao tribinu "Menjanje arhitekture" na kojoj su do sada učestvovali Zaha Hadid, Greg Lin, Džejms Turel, Peter Ajzenman, Libijus Vuds, Rem Kolhas, Tom Mejn i Džefri Kipnis. Tribina se održava dva puta godišnje.
"Los Anđeles je grad arhitekata, ali nije grad arhitekture. To je urbana sredina kojoj je potrebno da reši problem građevinskog inženjerstva i da maksimalno iskoristi svoje potencijale". Ovim rečima kalifornijski arhitekta Erik Oven Mos je ovog juna započeo svoje predavanje u MAK-u – "Previše nije dovoljno".

Nadrealistička klupka

Kao jedan od najznačajnijih predstavnika eksperimentalne arhitekture dekonstruktivizma, neosporne inventivnosti i mnogobrojnih osvojenih konkursa, Mos ima i posebnu privilegiju da potpiše svoje ime na autorski projekat koji je promenio izgled i dušu jednog čitavog gradskog kvarta.

Pre nego što je realizovao projekat za Kalver Siti, nekadašnju industrijsku zonu Los Anđelesa tada pred kolapsom i u stanju totalne zapuštenosti, ovaj deo grada je služio kao tranzitna petlja ka šoping zonama i luksuznijim četvrtima. Do pre samo dve decenije groblje fabričkih hala i zatvorenih poslovnih prostorija, Kalver Siti je danas centar kulture i gastronomskih užitaka. Smešten između Santa Monike i Venisa, južno od Beverli hilsa i u neposrednoj okolini losanđeleskog aerodroma, ovaj kvart je od urbane pustinje postao najnoviji "Menhetn" i jedan od najskupljih delova Los Anđelesa. Jednostavnim konceptom "obmotavanja" već postojećih objekata novim ili njihovom nadogradnjom i preuređivanjem, Mos je uspostavio novi arhitektonski trend u Kaliforniji koji se umesto naglašavanjem materijalnog prestiža vodi ekologijom, maštovitošću i funkcionalnošću. Projekat za Kalver Siti nije dovršen i planirane su izgradnje i adaptacije koje će trajati narednih pet do deset godina, a u međuvremenu u radu na novom imidžu grada sarađuju timovi najprestižnijih američkih arhitekata.

U tekstu "Ko je Mos"? objavljenom u američkom časopisu za arhitekturu Flaunt, Peter Zelner kaže da je njegov Kalver siti prvo koherentno delo koje je stvorilo izražajnu vezu između eksperimentalne arhitekture i zajednice, između individualne kreativnosti i javnog života na skali urbanog planiranja".

Novinarka austrijskog dnevnika Der Standard Ute Voltron smatra njegove nadrealističke koncepte apsurdnim: "Čelični delovi se savijaju u nerazmrsiva klupka. Staklene površine se stapaju u umetničke slojevite staklene ploče koje se međusobno prepliću. Gde god čovek pogleda, tu su prodiranja, kraci, nabori".

U opisu elaborata za "Grad budućnosti 2016", još jednog urbanističkog projekta za Los Anđeles čiju izgradnju sponzoriše History channel, Mos objašnjava svoj koncept: "Kumulativni efekat postojeće infrastrukture je da podeli grad, da zatarabi zone prema njihovoj upotrebi i svrsi i da izvrši segregaciju prema rasi i ekonomskim kapacitetima... Rešenje glasi: iznova isplanirati grad umnožavanjem svrha njegove infrastrukture. Planiramo da pregrađujemo, ispod, iznad, okolo i da pomoću autoputeva, reka, energetskih mreža i železničkih šina, iskoristimo postojeću infrastrukturu..."

Raštimovana simfonija stakla

U februaru 2006. lokalne vlasti u Sankt Peterburgu objavile su da su za restauraciju ostrva Nova Holandija u srcu starog grada usvojili predlog britanskog arhitekte lorda Normana Fostera. To je bio "crveni karton" Eriku Ovenu Mosu zbog idejnog rešenja za Marinski teatar, jedan od dragulja Nove Holandije, i treći lični poraz pred lordom Fosterom. Prethodno je od njega izgubio na takmičenju za idejno rešenje ulazne hale njujorškog Smitsonijana.

Upravnik Marinskog Valeri Gergijev, dirigent svetskog glasa, 2003. je u Rusiji izazvao žučnu polemiku izabravši Erika Mosa za glavnog arhitektu projekta izgradnje nove pozorišne zgrade. Mosova vizija Marinskog II kao monstruozne građevine sa centralnim betonskim cilindrom i nepravilnom modularnom staklenom površinom sa optikom ledene mase, doživljena je od strane tima lokalnih eksperata kao neozbiljna i van istorijskog konteksta grada. Od svih predloga za restauraciju Nove Holandije, Mosu je odobren samo jedan projekat – Centar kulture Marinski.

Dopisnica Vašington tajmsa iz Sankt Peterburga Rebeka Santana je iste godine primetila: "Petar Veliki je izgradio Sankt Peterburg kao prozor prema zapadu, prema modernitetu. Sada, trista godina kasnije, jedan argument o arhitekturi nameće pitanje da li bi grad voleo da se taj prozor zatvori".

Ruska komisija za arhitekturu nije imala sluha za Mosovu "igru staklenih perli", a ni kineske vlasti koje su usvojile rešenje Zahe Hadid za prilaz Guangdong muzeju u Guangzhongu, brzorastućem gradu na Bisernoj reci. Mosov projekat je bio zamišljen kao "šuma sedam metara visokog staklenog drveća prečnika sedamdeset i pet centimetara", koje bi se povijalo na vetru "stvarajući građanima muziku na putu do muzeja ili opere".

Projekti ovog slavnog kalifornijskog arhitekte koji, kako sam voli da naglasi, rado prkosi geografiji, mogu se prostudirati na zvaničnoj veb stranici njegovog arhitektonskog biroa: http://www.ericowenmoss.com

Erik Oven Mos je ovogodišnji dobitnik Arnold V. Bruner nagrade za arhitekturu Američke akademije lepih umetnosti.