Po lek na jug
Vikendom stotine obolelih Amerikanaca kreću put meksičke obale – kako bi se izlečili od oficijelne prakse u svojoj najbogatijoj zemlji na svetu. Meksikanci su za američke boljke pronašli nove lekove. Uz pesmu, tekilu, plavo more, marijači danas nude i niz privatnih klinika u kojima, kako tvrde, leče i ono što se na berićetnom severu još smatra neizlečivim.
Najnoviji talas zdravstvenih turista krenuo je u bolnice koje leče rak prostate. Umesto radijacijom ili hirurškim zahvatom, u nanizanim medicinskim ustanovama sa meksičke strane, duž granice sa SAD, bolest se leči ultrazvukom visokog intenziteta. Na kancerozno tkivo usredsređuju se vreli zraci, pri čemu, kako se garantuje, ne dolazi do uništenja bolesnikove muškosti. Na reklamama se vide parovi kako u romantičnim zagrljajima uživaju u zalasku sunca na obali jednog od meksičkih letovališta.
Biznis sa mirisom plaže
Američka administracija još nije odobrila ovakav metod, a pojedini kancerolozi sa nevericom ukazuju da su dejstva po organizam u dugoročnoj borbi sa opakom bolešću još neispitana.
Posebna kompanija dobila je posao da regrutuje američke doktore koji će se posle kratke obuke zaposliti na meksičkoj obali i svojim sunarodnicima pružati usluge po još višim cenama nego u preskupoj Americi. Za zdravstveni vikend u Meksiku pacijenti plaćaju oko trideset hiljada dolara, a od tih para lekar dobija između pet i sedam i po hiljada. To je ipak višestruko više nego što se zaradi bilo kojom konvencionalnom intervencijom u Americi.
Na veb-sajtu kompanije mogu se pronaći i drugi centri po Karibima specijalizovani za ovu intervenciju. Iznose se ružičasta svedočenja pacijenata o njihovoj neoštećenoj muškosti. Ali na drugim internetskim sajtovima može se videti da se rak, nekim od njih, posle nekoliko godina vratio. Profit farmaceutske industrije u Americi se meri trilionima, pa se nikad ne može sa sigurnošću tvrditi da li je odlaganje dozvole za novi tretman isključivo vođeno brigom za dobrobit pacijenata. U taj prazan prostor uleteli su na vreme susedi sa juga.
Venecuelanski poklon
Venecuelanska naftna kompanija Citgo rešila se na drugi način reklame na američkom tržištu. Usred najgledanijih emisija Si-En-Ena pojavljuje se Amerikanac Džo, u radničkom odelu. On poziva Amerikance koji nemaju para za grejanje da se obrate Citgu koji će im omogućiti da sebi i svojoj porodici spasu život. Neki kažu da nije u redu „što venecuelanski narod poklanja grejanje Amerikancima”, dodaje jedan od ugroženih koji je ostao bez posla, a kćerka mu je bolesna, pa i za njeno lečenje mora da se snalazi. Ali, kako dodaje ovaj politički svestan Amerikanac, „nije OK što u ovoj bogatoj zemlji postoje ljudi koji se smrzavaju”. Reklama se završava pozivom svim ugroženim Amerikancima da se jave Džou na broj… A napolju veje sneg i temperature su ispod nule.
Američka publika ima sluha da prepozna ideološke poruke u reklamama, a zanimljivo je da je ispitivanje pokazalo da je ovaj oglas iz Karakasa pogodio metu. Posle nedelju dana emitovanja, američko viđenje Venecuele i njenog predsednika Uga Čavesa (koji se u reklami Citga ne pominje) znatno se popravilo. Pre nego što su videli Citgov spot, 13 posto ispitanih verovalo je da predsednik Venecuele „iskreno želi da pomogne Amerikancima da zagreju svoje ognjište”. Posle spota u Čavesove dobre namere poverovalo je 29 odsto Amerikanaca. Pre gledanja reklame svaki treći anketirani imao je vrlo negativan stav prema predsedniku naftonosne Venecuele, dok je posle propagandnog spota samo tri odsto ispitanika zadržalo nepovoljno mišljenje prema Čavesu. Mnogo ih je više, naročito među onima koji nisu uspeli da ostvare svoj „američki san”, koji veruju da spas može doći i sa druge strane. Odande odakle nesmanjena reka imigranata još uvek hrli u „obećanu zemlju”.