Pohvala iz Evrope

„Grozno stanje u javnoj upravi redovna je primedba koju dobijaju sve zemlje na Zapadnom Balkanu, osim Srbije.”

Da ste pročitali ovu rečenicu čekajući pred šalterom izvod iz katastra ili pred kancelarijom službenika koji treba da vam objasni šta sve treba da uradite da biste započeli posao, gorko biste se nasmejali i rekli da lažu ili potkupljeni novinar ili resorni ministar.

I ne biste bili u pravu jer je citiranu rečenicu napisala hrvatska novinarka Ines Sabalić u tekstu za internet sajt biznis.hr. Dokaze za svoju tvrdnju ona je našla u izveštaju Brisela o napretku u pridruživanju Evropskoj uniji. U izveštaju piše da samo Srbija i Hrvatska imaju dovoljno razvijenu upravu da bi mogle sprovesti i primenjivati obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Tako su, piše Sabalićeva, jedna zemlja koja u tom trenutku još nije ni potpisala SSP, Srbija, i zemlja koja je već dve godine u pregovorima, stavljene u istu ravan, što nije pohvalno za Hrvatsku.

U briselskim kuloarima se visoka ocena Beograda povezuju s činjenicom da Srbija ima dvestagodišnju državnu tradiciju i da postoji izvesno pamćenje institucija, kaže autorka teksta.

Njoj je jedna srpska diplomatkinja kazala: „Samom činjenicom da su sve državne institucije bile u Beogradu, a da republički centri nisu imali mnogo moći, znanje državne uprave bilo je koncentrisano u Beogradu. Ono što su morali stvarati Slovaci ili Balti mi smo imali”.

Ipak, prof. dr Dragoljub Kavran, predsednik Udruženja za javnu upravu Srbije, koji 28 godina radi u UN u oblasti javne uprave i koje je posle 2000. godine bio rodonačelnik promene u ovoj oblasti u Srbiji, kaže: „Nasledili smo glomaznu upravu, a sada se moramo uskladiti sa sistemom EU, gde smo već napravili pomake i pre nego što je došlo do pridruživanja”. Da je to tačno znaju pre svega oni koji su proglašavani viškom u javnoj upravi od 2000. godine.

S druge strane, nosioci i izvršioci tih promena u državnoj upravi su i ljudi koji izvode približavanje Srbije Evropi a sada su u četrdesetim i ranim pedesetim, što će reći da su u poslednjoj godini postojanja one velike Jugoslavije imali između 22 i 32 godine. Sasvim dovoljno da se ne zaraze lošim manirima ondašnje birokratije i da se brzo prilagođavaju novim zahtevima.

Reforma uprave počela je odmah po osnivanju vlade dr Zorana Đinđića, a zasnivala se na dva ključna principa: depolitizaciji i profesionalizaciji. U prvoj vladi Vojislava Koštunice, zbog poštovanja struke, bio je naročito hvaljen ministar Aleksandar Popović koji je na visokim funkcijama zadržao stručnjake koji su pripadali Demokratskoj stranci, koja u toj vladi nije učestvovala. Ipak, i u drugoj vladi Vojislava Koštunice više je ministara koji uz sebe vode i svoje kadrove. Mlađan Dinkić je sa nekim saradnicima radio i u Narodnoj banci Jugoslavije i u ministarstvu finansija i sada u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj jer, kako je rekao za NIN, ne može da radi s ljudima koje ne zna.

Sadašnji ministar za državnu upravu Milan Marković zna da njena reforma nije završena. „Smatram da imamo previše posebnih organizacija i organa uprave u sastavu ministarstava i da bi sve to moglo biti mnogo manjeg obima”.

Za osam meseci svog ministrovanja Marković se naročito trudio da uspostavi blisku saradnju sa Savetom Evrope i drugim evropskim institucijama. Uspostavljeni su kontakti s kolegama iz Hrvatske i Slovenije, ljudi iz Ministarstva su učestvovali na skupovima SE, što na ministarskom, što na ekspertskom nivou.

„Ministarstvo je pokrenulo niz značajnih projekata na kojima prethodnih godina nije rađeno. Najznačajnija aktivnost je nastavak realizacije revidiranog projekta ’Podrška Strategiji reforme državne uprave u Srbiji – druga faza’ u saradnji sa sa UNDP koji aktivno podržavaju Agencija za međunarodnu razvojnu saradnju Kraljevine Švedske i Odeljenje za međunarodni razvoj Vlade Velike Britanije”, kaže Marković.

Možda je najveće priznanje koje je dobila državna uprava činjenica da je Srbija ušla u drugi krug izbora za sedište Regionalne škole za državnu upravu (RESPA).

Profesor Dragoljub Kavran kaže da i pored pohvala još treba da se radi. „Potrebno je da se uklone suvišni zakoni koji sapinju biznis. Hrvatska je za 40 odsto smanjila propise u oblasti ekonomskih odnosa, što je i kod nas sada u pripremi. To je takozvano giljotiniranje propisa koje traži vreme.”

Kavran podseća da je sve počelo od osnivanja Saveta za državnu upravu za vreme Đinđićeve vlade a da sada Srbija sa Slovenijom radi na master programu za javnu upravu, što je dokaz našeg kvaliteta i primer dobre saradnje.