Stabilni haos
ZA RAZLIKU OD IRAKA, GDE AMERIKANCI navodno ponovo pobeđuju, u vezi sa Avganistanom čuju se isključivo sumorne vesti i prognoze. Ubistva, otmice, sukobi s talibanima, siromaštvo, politička nestabilnost – reči su bez kojih se ne može dobro opisati avganistanska stvarnost.
Ovom „slikanju” Avganistana mračnim bojama veliki doprinos daje i NATO. „Gostovanje” zapadne alijanse u ovoj državi se, iz dana u dan, pokazuje sve neuspešnijim. Prema podacima iz oktobra prošle godine, NATO i prijatelji (37 država) imali su u Avganistanu 41.144 vojnika koji ne uspevaju da obezbede mir.
NATO generali naravno neće da priznaju vojnu nemoć, već tvrde da je glavni krivac što se akcija u Avganistanu otegla nedostatak vojnika. To pitanje najoštrije je potegla Kanada, koja u Avganistanu ima dve i po hiljade vojnika, pretnjom da će početkom sledeće godine povući ove trupe ukoliko druge članice Alijanse ne pojačaju svoje vojno prisustvo.
Usledio je, zatim, još jedan signal s druge strane Atlantika. Američki ministar odbrane Robert Gejts zatražio je od Francuske i Nemačke da daju dodatne jedinice za Avganistan. Kada je reč o Nemačkoj, Gejts traži da ova država pošalje još 3.200 vojnika, ali i da prihvati drugačiji raspored trupa na terenu. Nemački vojnici su dosad bili stacionirani na relativno mirnom severu Avganistana, a prema Gejtsovom zahtevu ubuduće bi bili prisutni i na jugu zemlje. A tamo se ozbiljno gine. Vojni analitičari očekuju da će se ginuti još više jer se očekuje velika prolećna ofanziva talibana.
Nemačka je odbacila zahtev američkih prijatelja, ali se tu priča sigurno ne završava. Prema poslednjim informacijama, među onima koji očekuju da Berlin pošalje više vojnika u Hindukuš je i generalni sekretar Alijanse Jap de Hop Shefer.
Očekuje se da će Avganistan biti jedna od glavnih tema predstojećih susreta na vrhu NATO. Već se čuju različite ideje o tome kako prikupiti što više vojnika, a onaj, čini se i najozbiljniji, nikako se neće dopasti Nemačkoj. Taj predlog, naime, kaže da bi najviše vojnika trebalo da daju države koje i finansijski najviše uplaćuju u kasu NATO a tu je Berlin u samom vrhu.
Crna statistika, do jula prošle godine, kaže da je Avganistanu poginulo 625 vojnika: najviše Amerikanaca – 408.
OPISUJUĆI ONO ŠTO SE TRENUTNO DOGAĐA U ITALIJI, ugledni nemački nedeljnik „Cajt” zaključuje da se na Apeninskom poluostrvu zapravo i ne dešava ništa novo. Tamo je, od okončanja Drugog svetskog rata, na delu stabilizacija haosa.
Vlade u Italiji menjaju se svaki čas, stranke i političari svađaju se kao na pijaci, spisak posleratnih premijera čita se kao roman u nastavcima. Predsednik vlade koji pregura godinu dana smatra se dugovečnim.
Upravo se to dogodilo poslednjem premijeru Romanu Prodiju koji je, poput akrobate, uspeo da s minimalnom većinom u parlamentu, „preživi” više od godinu dana. Mogao je i duže da se jedan njegov ministar nije porodično „sapleo” o korupciju.
Posle Prodijevog pada Italija je pred dilemom: formiranje prelazne vlade ili novi parlamentarni izbori. Šanse da zemlja dobije privremeni kabinet zaista su minimalne, tako da je realnije očekivati poziv Italijanima da ponovo izađu na birališta. Ukoliko se to i dogodi veliki favorit je, kažu sve prognoze, bivši premijer Silvio Berluskoni.
Politička nestabilnost, međutim, nije proteklih decenija smetala Italijanima da stignu u sam vrh svetske ekonomije. Prema bruto nacionalnom proizvodu Italija je sedma ekonomska sila na planeti a upoređujući prihod po glavi stanovnika apeninska država je na 20 mestu u svetu.
VEST IZ SEVERNE KOREJE NIJE „PUKLA” KAO ONA kada je Pjongjang potvrdio da je isprobao atomsku bombu, ali deluje gotovo nestvarno. Mobilni telefoni počeće, uskoro, da slobodno zvone i u ovoj siromašnoj i izolovanoj državi na istoku Azije.
Biće ovo drugi pokušaj uvođenja mobilne telefonije. Prvi put dogodilo se to u novembru 2002. godine, kada je puštena u upotrebu državna mreža za korišćenje mobilnih, ali je ovaj pokušaj okončan već u maju 2004. Posle velike železničke nesreće u blizini granice s Kinom vlasti Severne Koreje, verovatno nezadovoljne što preko mobilnih telefona u svet „cure” ružne vesti, zabranile su njihovu upotrebu. Svi vlasnici telefona, njih nešto više od dvadeset hiljada, morali su da vrate aparate.
Upotreba mobilnih telefona je zabranjena, a kontrola je bila najstroža u pograničnim oblastima prema Kini, gde je stizao signal kineskih operatera. Južnokorejski Institut za ujedinjenje čak tvrdi da je više desetina ljudi streljano zbog posedovanja mobilnog aparata.
Zanimljivo je da će novu mrežu mobilne telefonije u Severnoj Koreji izgraditi egipatski operater Oraskom. Pjongjang je Egipćanima prodao licencu na 25 godina.