Muška priča

Obaveštavamo rodbinu i prijatelje da je posle duge i teške agonije, bezmalo u punoj snazi, od posledica masivnog izliva svakodnevice u svest, podsvest i ego, tragično nastradao naš voljeni – Balkanac. Pozivamo vas da minutom ćutanja odamo poslednju poštu muškarcu kao stožeru kuće, porodice i društva, u zemlji Srbiji. Neka mu je večna slava i laka integracija u sve što ga je snašlo. U potpisu: ožalošćena tranzicija.

Nije šala. Biti muškarac, u Srbiji, danas, nezahvalno je i neperspektivno. Malo je prostora za manevrisanje između želja, mogućnosti i očekivanja...

Aktuelnim pregrupisavanjem, potomci nekadašnjih „alfa mužjaka” s ovih prostora, podelili su se u tri karakteristične grupe: kontroverzni biznismen, tehnološki višak i oni što mesečare kroz život. S tim što je druga kategorija vremenom prerasla i u stanje svesti, te se najveći broj muškaraca i pored stalnog posla i nekakvih primanja oseća kao tehnološki višak, u svom naramku svakodnevice.

Prilike, naime, diktiraju sledeći ritam razvitka i životnog planiranja budućeg supruga, oca i domaćina: u dvadesetim godinama intenzivno razmišlja o tridesetim, slušajući od starijih kako su oni, do tog doba, uspeli da se skuće i steknu mnogo šta. U tridesetim, razmišlja o tome kako su dvadesete brzo prošle a on, uz sav trud, nije uspeo da stekne baš ništa, izuzev naznaka čira na želucu.

Sredinom iste decenije počinje da ga „ubija” pomisao da će ostariti u roditeljskom stanu, doveka voziti očev automobil i da će kao jedini kapital svojoj deci ostaviti – prezime.

S početka četvrte dekade života fanatičnim praćenjem fudbalskih prenosa i ispijanjem enormnih količina piva, pokušava da amortizuje frustracije iz prethodna dva desetleća.

Posle još nekoliko traljavih godina odlučuje da dizgine pomahnitale sudbine uzme u svoje ruke i uspostavi kontrolu nad životom, pa deo skromnih primanja usmerava na loto, dok deo (za koji supruga obično ne zna) kanališe ka sportskim kladionicama. U praznom novčaniku, iza slike žene i deteta, čuva 18 puta presavijen papirić, na kojem je davno, taksativno pobrojao šta sve treba da „uradi” sa novcem od premija.

Još koju godinu kasnije, pred lokalnim dragstorom saopštava drugarima iz kraja (s kojima je i odrastao i „ostario” u istom ulazu) da je konačno ubedio ćaleta da proda stan, da je kaparisao luksuznih 26 kvadrata nadogradnje, na drugom kraju grada i da mu ostaje dovoljno novca da pazari skoro nov (merna jedinica za 15 godina starosti) automobil i neka sića za dva tiketa u kladionici i tri loto kombinacije. Naravno, došlo je vreme da sa onog papirića iz novčanika „trijumfalno” precrta stavku 1 i 2 (stan i kola).

U pedesetoj godini pravo je vreme da počne svom detetu da zanoveta kako za sve u životu mora da se potrudi i da su dvadesete na pragu, pa mora već da misli na budućnost i počne da stiče imetak...

Jer, potomci smo slavnih balkanskih „alfa mužjaka”, možda trenutno malo na teretu životu, ali još je to ta ista žila ponosnih muževa, otaca i domaćina...