Cena svega i vrednost ničega

U razuđenoj umetničkoj biografiji Igora Antića (1962) Novi Sad i Pariz su uporišne tačke značajne za njegovo formiranje i karijeru. Posle školovanja na novosadskoj Akademiji umetnosti on je 1988. godine nastavio da se usavršava i stvara u Parizu, a njegovi mentori u ključnim formativnim godinama za ličnost koja se traži bili su prvo Vlada Veličković, a potom Pontus Hulten. Od 1990. Antić je predano koncentrisan na građenje internacionalne karijere. Svakako, njegov vitalan umetnički diskurs prepoznat je, a značajne nagrade i priznanja (npr. Fondacije Polok–Krasner), bile su pomoć u realnom vremenu da se i finansijski održi stvaralačko-životni ritam.

Između ostalog, deo Antićeve umetničke prakse predstavlja i angažovanje na realizaciji značajnih projekta; u Vojvodini izložba „Trans urdžensi ” na 1. Bijenalu mladih u Vršcu i 11. Bijenalu vizuelnih umetnosti u Pančevu. Tada su zapažene njegove ubedljive arhitektonske konstrukcije in situ koje su bileu znaku istraživanja odnosa mesta i umetničkog rada. Razumevajući stvaralaštvo kao otvoren sistem i stalno učenje, Antićev višemedijski rad obeležen je slikarstvom (koje je napustio), crtežom, videom, fotografijom, ambijentom, instalacijom. Intenzitet njegove aktivnosti protekle jeseni – tri postavke sa promocijama knjiga Igor Antić 1 i 2 – potvrđuje autorov stav da je umetničko sazrevanje obrnuto od starenja.

Umetnik Antić – angažovani, živi instrument – metodom dokumentarnog karaktera u rasutoj pažnji istorijskih činjenica iščitava kodove zaboravljenih, potisnutih istina. U Galeriji Matice srpske realizovao je ove jeseni istraživački projekat „Praznine” uz moto da se sve vrednosti vrte oko praznine.

Na liniji kontinuiteta i žive umetničke prakse, Antić izoštrava prostor za nove dijaloške forme (sa kulturom, umetnošću, politikom, arhitekturom, istorijom, ekonomijom, konzumerizmom, konvencijama) bazične u konceptu i ove prve samostalne izložbe u Beogradu. Rad provokativnog naslova „O čemu mi to pričamo”, otvara pitanje o genezi poljuljanih ideala sažimajući pobrkane vrednosti na svim poljima. Manipulacija ljudima i vrednostima, vremenom i prostorom, društvom i individualnošću postaje opšte mesto dominacije kapitala. Antić referiše na faktore uticaja i moći – političke, finansijske, potrošačke – u kojima je umetnost tek jedan od elemenata manipulacije na tržištu vrednosti. Postavkom dominira paradigmatični rad „Umetanja #3”, kolor fotografija zastave uvećane novčanice od 500 eura i foto-dokumentom sa Mon Blana, gde je ova zastava pobodena. Idejni koncept postavke potenciran je i naslovima drugih radova – „Sve vrednosti se vrte oko praznine I-III”, instalacija od papirnih kesa sa citatima o vrednostima za nevidljive potrošače.

Na jednoj kesi navedena je i danas referentna rečenica Oskara Vajlda: „Ljudi danas poznaju cenu svega i vrednost ničega”. Drugi deo instalacije su kese sa štampanim logoima čuvenih brendova, ili plastičnih ambalaža pištolja. „Sami naspram stihije” je čitljiva i crno-humorna zidna instalacija od 100 crno-belih fotografija preuzetih iz medija na kojim su predstavljeni svetski politički lideri u čijem govoru tela i gestikulacijama treba odgonetnuti njihov odnos prema umetničkom delu sa kojim su fotografisani. Čak je i naš političar fotografisan prilikom posete likovnoj koloniji, u kojoj je i sam dobio priliku da kreira. Efekat bizarnosti sa kojima se srećemo i koje prepoznajemo u stihiji vizuelnih informacija iščitava se i u videu „Činjenice–posledice–hipoteze #43”, koji se bavi skandalom u vezi sa čuvenim „Brilo kutijama” Endija Vorhola i problemima mogućih manipulacija autentičnošću. Nastali tokom proteklih desetak godina ovih deset radova na beogradskoj izložbi čitaju se kao paradigmatski autorski postupak angažovanog umetnika-istraživača koji svoje audio-vizuelne i tekstualne komentare zasniva na dokumentarnoj građi i prepoznanju kodova vremena.

U svom problemskom fokusu i angažovanom dokumentarističkom istraživanju zaboravljenih istina projekti „Praznine” i „O čemu mi to pričamo” kompatibilni su i predstavljaju dva lica istog novčića.