Jezik separatizma

Od našeg stalnog dopisnika

Brisel, 2. februara – Teško je poverovati da bi se neki pošteni Surčinac odselio iz Srbije samo zbog toga da bi izbegao popunjavanje formulara u opštini pri kupoprodaji nekretnina. U Zaventemu nadomak briselskog aerodroma, prema pisanju „Vašington posta” izvesni Žan Rene Delval napušta dom posle 32 godine i seli se s porodicom u Španiju, jer je novim propisima lokalnih vlasti određeno da javno zemljište može biti prodato samo osobama koje tečno govore holandski, ili pak pokazuju snažnu volju da nauče taj jezik.

Delval je Valonac koji natuca holandski, što mu nije smetalo da prethodnih 58 godina proživi u Belgiji sa suprugom Flamankom, koja je do sada umesto njega popunjavala formulare na holandskom. Međutim, okolnosti su se naglo promenile. Kada je nedavno pozvao policiju da se požali na buku i nered u komšiluku, odbijen je, jer je govorio na maternjem francuskom. Takođe, u obdaništu koje pohađa njegova unuka, deci je zabranjeno da govore francuski u prostorijama ustanove. „Dosta mi je stanja u ovoj zemlji. Svega mi je dosta”, odlučio je nedavno Delval rešen da spakuje kofere, a primer njegovog nezadovoljstva nije jedinstven.

Posle parlamentarnih izbora 10. juna prošle godine Belgija je više od pola godine provela u političkom ćorsokaku zbog nemogućnosti formiranja vlade. Iv Leterme, čelnik flamanskih demohrišćana koji su osvojili najviše glasova, odustao je od formiranja vlade posle nekoliko neuspelih pokušaja. Flamanci su tražili mnogo više autonomije nego što su Valonci bili spremni da prihvate. Nesloga vodećih flamanskih i valonskih partija primorala je kralja Alberta Drugog da okupi političke lidere i pomogne da se 17. decembra dogovore o formiranju privremene vlade sa Gijom Verhofštadom na čelu. Zadatak vlade je da reši hitna pitanja i započne pregovore koji će dovesti do institucionalnih reformi. Tenzije su tako na trenutak splasnule uoči božićnih i novogodišnjih praznika, ali nema sumnje da je jaz između flamanskog severa i frankofonskog juga i dalje zabrinjavajuće dubok. Imajući to u vidu, kralj je u božićnoj poslanici pozvao sve Belgijance da uče onaj drugi jezik koji nije njihov maternji. Povoda tome dala je neočekivano i Aliza Pulicek, zvanično najlepša Belgijanka koja nešto ranije nije umela da odgovori na jednostavna pitanja na flamanskom prilikom nacionalnog izbora za mis.

Politička nestabilnost odjeknula je i izvan granica „najevropskije” države. Politički analitičari su zabrinuti da ako Belgija, sedište Evropske unije i dugogodišnji simbol pragmatične veze između antagonističkih etničkih zajednica prestane da postoji, da bi to ohrabrilo mnoge separatističke pokrete širom Evrope. 

Belgijski političari su veoma skeptični kada govore o kompromisu.

– Mi smo dva mnjenja, dva naroda sa dve različite demokratije zapravo. Naše vizije su različite, a problemi drugačiji – nedavno je pokušao da objasni Ger Buržua, flamanski ministar i osnivač separatističke Nove flamanske alijanse. Najviše žalbi Flamanci imaju na ekonomiju, iako je nezaposlenost dvostruko veća u južnoj frankofonskoj regiji.

Fransis Vermiren, čelnik lokalne uprave Zaventema s početka priče, takođe ima objašnjenje zašto je važno ispuniti opštinske formulare na holandskom jeziku.

– Zamislite kada bih otišao u Vašington i zatražio da mi izdaju ličnu kartu na holandskom jeziku. Pa zar me ne bi gledali kao da sam pao sa Marsa? Isto je i ovde. Mi poštujemo druge kulture, ali tražimo isto za uzvrat – kaže Vermiren.

Bilo kako bilo, optimisti predviđaju dvojezičnu budućnost Belgije, dok oni drugi strahuju od moguće podele države.

Sredovečni gospodin Marmol, Valonac koji se nedavno preselio iz Brisela u flamanski deo zemlje, kada je njegova supruga dobila veliko nasledstvo, našao se u problemu kada je shvatio da tamošnje biblioteke oskudevaju u literaturi na francuskom, a da je u zvaničnim ustanovama veoma malo onih kojima se može obratiti na maternjem jeziku. „Imamo mnogo toga zajedničkog, a to je dug istorijski put koji smo prevalili”, kaže Marmol. „Jedna od najvećih vrednosti je multikulturalnost zemlje. Ali, preti opasnost da to bogatstvo izgubimo. Ja jesam Belgijanac, ali nisam Belgijanac po svaku cenu”, dodao je on.

Da ne bi bilo zabune, stranci u Belgiji mogu sasvim komotno da se koriste engleskim jezikom koji manje ili više dobro govori većina stanovnika obe velike regije, a pogotovu treće – centralne briselske regije.Dakle, problem nije samo u jeziku i pukom sporazumevanju, ima nešto i u pogledu dobre volje. Surčinci će sigurno razumeti.