Kraj medenog meseca EU i premijera Srbije?

Nije prvi put za osam meseci ove vlade da se postavipitanje je li ovo kraj medenog meseca srpskog premijera Aleksandra Vučića i Zapada, mada su neki još pre pola godine ocenili da jeste. „Zapad” je nekad Brisel, nekad Vašington, mada se uglavnom misli na oba ova centra zapadnog sveta, a pitanje se postavi kad god Vučić, a nekad i njegov ministar i imenjak Vulin, razmene oštre reči sa ambasadorima ili drugim predstavnicima tog dela sveta.

Takvih razmena je bilo u više navrata, ali se pitanje uvek iznova postavlja, možda i zbog toga što ubrzoisti ti ambasadori u nekoj izjavi Vučića ili drugih zvaničnika budu označeni kao prijatelji Srbije ili njihovi lični. Kao, na primer, američki ambasador Majkl Kirbi, koji voli da s vremena na vreme ode na plantaže Miroslava Miškovića, istog onog koga premijer optužuje da želi da sruši ovu vladu.

Najnoviji sukob sa briselskom administracijom inicirao je premijer u petak, optužujući poimence šefa delegacije EU u Srbiji Majkla Davenporta (koji je inače čest gost na sednicama vlade) i Evropsku uniju da su dali pare Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) „da govore nešto protiv vlade”. „Tim lažovima (BIRN-u) recite da su opet lagali”, nimalo diplomatski poručio je Vučić na konferenciji za novinare u sedištu svoje Srpske napredne stranke. Onda je usledio poznati odgovor portparolke Evropske komisije Maje Kocijančič o potrebi da se u Srbiji obezbede medijske slobode, pa Vučićeve optužbe da oni hoće da mu zabrane da govori...

I juče je u razgovoru sa ambasadorom Islamske Republike Iran Madžidom Fahimpurom iskoristio priliku da istakne da Srbija vodi nezavisnu politiku, ali i da ne skreće sa evropskog puta. „Srbija je na putu ka Evropskoj uniji, ali vodinezavisnu politiku, koju samostalno kreira, bez mešanja bilo kog drugog faktora, jer tako štiti interese svog naroda”, naglasio je premijer Vučić.

Upravo zbog ovakvih stavova koje Vučić i članovi vlade nastavljaju da iznose, to jest odsustva namere da prekinu proces integracija, deo javnosti u ovakvim javnim sukobima vidi samo „nameštenu igru” koja za cilj ima da ojača Vučićev patriotski imidž, posle ili uoči nekih poteza zbog kojih taj imidž može da bude ugrožen. Na tom fonu je i vanparlamentarna Demokratska stranka Srbije, koja je ocenila da Vučićeve optužbe da EU vodi kampanju protiv srpske vlade „nisu ništa drugo do obična farsa, namenjenalakovernom delu domaće javnosti”.

„Da je to, kao iskusan diplomata, shvatio i Majkl Davenport, pokazuje njegova dosadašnja uzdržanost i neodgovaranje na komične prozivke koje su mu upućene”, saopštio je juče DSS.

Davenport je ćutao, podsetimo, i prošlog meseca, kada je list „Informer” iz neimenovanih izvora preneo da medijima, „koji manje ili više otvoreno napadaju vladu” i traže smenu pojedinih ministara, odnosno Vučića, navodno, koordinira upravo šef misije EU u Srbiji.

Osim pojedinih funkcionera SNS-a koji su stali u odbranu stranačkog lidera i ostatak političke scene trenutno ćuti. Demokratska stranka je, recimo, pre pola godine u sličnoj situaciji bila oštro protiv Vučićevih istupa, navodeći da on „u svojoj borbiprotiv zamišljenih unutrašnjih neprijatelja”, neprihvatljivim optužbama pokušava da celu zemljuposvađa sa međunarodnom zajednicom.

To je bilo onda kada se slična razmena „vatre” dogodila sa predstavnicama OEBS-a Dunjom Mijatović i Polom Tide. Opet je tema bila sloboda medija u Srbiji, a Vučić je tom prilikom rekao, između ostalog, da ima dokaze da mnogi iz međunarodne zajednice, među njima i ambasadori, pritiskaju medije da vode kampanju protiv njega. Tada je naveo i da je kampanja usmerena i na njegovu porodicu, ali i da njegovi oponenti u OEBS-u – laže. I tada su se pojavile ocene, uz dodatne elemente kao što je otvaranje afera sa doktoratima, da je to kraj medenog meseca „između SNS-a i Zapada”. Miša Đurković je, recimo, to tada napisao u „Politici”, a početak te kampanje protiv Vučića i njegove vlasti vezao za izjavu Davenporta nekoliko nedelja ranije, kada je prvi put javno kritikovao stanje u medijskoj sferi, navodeći da su neki fenomeni u srpskim medijima „veoma neprijatni i neprihvatljivi” (kao, recimo, curenje podataka iz istraga).

Za nekoga je to bio kraj medenog meseca, za druge „packe sa Zapada”, ali su se uzroci tražili pretežno u jednom – odnosu Srbije prema ukrajinskoj krizi, uz, naravno, faktor „Južni tok” (tada je počela i priča o „putinizaciji” Srbije, koja se ponavlja i ovih dana). Ovog puta, u opticaju je i pitanje sankcija Rusiji, pa još u svetlu preuzimanja Srbije predsedavanjem OEBS-u, ali i predstojeći nastavak pregovora sa Prištinom, to jest konkretizacija Briselskog sporazuma, kao i, kako se nezvanično može čuti, „zatezanje” Brisela po pitanju uslova prodaje smederevske „Železare” američkom „Esmarku”.

Analitičar Dušan Janjić je ocenio da bi polemikaizmeđu Vučića i Maje Kocijančič mogla da se shvati kao dodatni pritisak da se premijer opredeli da liide ka EU „ili se priključuje trendu zaustavljanja procesa pregovaranja koji je najavio predsednikTomislav Nikolić”. Janjić je za Tanjug naveo i da nastavak dijaloga Beograd–Priština u Briselu 9. februara „nije ništa dramatično ukoliko ga Srbija ne dramatizuje”.

„Ako se ne pojavi sa nekim statutom, zajednicaopština koja izlazi iz okvira koji je potpisansigurno da je polemika nastala kao neki signal da sustigle neke informacije do Brisela ili oni pažljivo čitaju i prate šta govori predsednik Nikolić tako da žele i ovim pritiskom da stave do znanja Vučiću da nemože da dođe u Brisel sa zahtevom da se ceo proces vrati unazad”, kaže Janjić.

Za analitičara Dragomira Anđelkovića kraj medenog meseca je nastupio sa Putinovim dolaskom u Beograd i sa pompeznom vojnom paradom. To je bila stvar koju Zapad ipak ne može lako da oprosti.

„U tim okolnostima Rusima je to dosta značilo i tu jeVučić dobio jedan ogroman minus. Dotadašnja neka peckanja, koja su uobičajena, tada su prerasla u nešto ozbiljnije. Oni zasad ne vide alternativu i bez Vučića ne mogu da nastave pregovarački proces oko Kosova pa verovatno neće ići frontalno na njega, ali samo je pitanje vremena kada će proceniti da je stvar okoKosova relaksirana i  krenuti na njega svim kapacitetima”, kaže Anđelković za „Politiku”.

I on misli slično kao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je, savetujući Vučića da bude oprezan, rekao da se nije krenulo na Vladu Srbije, nego upravo na njega, Vučića, jer „nikome u Evropi ne odgovara jak premijer Srbije, bez obzira na to ko je on, nego je potreban neki podanik koji će aplaudirati nasve gluposti koje dolaze iz EU i govoriti kako je najbolje ono što smisle u svojim kabinetima”. Anđelković ukazuje i na širu sliku.

„Pogledajte sudbinu mađarskog premijera Orbana. Čim je Orban ozbiljnije stao na noge, počeli su napadi na njega. Brisel ne želi da bilo gde u istočnoj Evropi ima iole jaku vlast. Ne želi da bude mnogo jaka čak nivlast koja bi mu bila po volji, jer je nepredvidljivokad neko ima tu vrstu uporišta, kuda će krenuti”, kaže Anđelković.

To je govorio i ministar Vulin sredinom prošle godine. Na optužbe na račun Vlade Srbije da je u vreme majskih poplava sprovodila medijsku cenzuru, Vulin je rekao da iza toga stoje velike sile, ne navodeći koje.„Neće velike sile predsednika Vlade Srbije koji ima podršku 50 odsto glasača”, istakao jetada Vulin, koji je potom u novembru bio uzročnik novog pitanja o kraju medenog meseca, ovog puta s Vašingtonom, jer je optužio SAD da stoje iza puštanja Šešelja iz Haškog tribunala, pokušavajući na taj način da destabilizuju Srbiju.

Prašina se opet ubrzo slegla, a premijer Vučić je krajem decembra u Skupštini Srbije, prilikom rasprave o budžetu, sa čuđenjem konstatovao da ne možeda veruje da ambasadori Nemačke i SAD, na primer,više vole ovu zemlju nego poslanici, jer te diplomatepozitivnije govore o merama vlade nego mnogi u zemlji.