Slovenija, „trojanski konj" Evropske unije
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 2. februara – Ruski dnevnik „Komersant” je na račun spoljne politike vlade u Ljubljani prošle sedmice zapisao niz kritika, između ostalog da Slovenija radi po diktatu velikih zemalja; povod za članak je skandal zbog otkrića diplomatskih beležaka sa detaljnim uputstvima za sadržaj deklaracija ili za korake koje treba preduzeti po pitanju Kosova i koje u periodu 1. januar – 30. jun 2008. tek treba da usvoji Evropska unija, a koje su slovenačkoj diplomatiji prošlog decembra u Vašingtonu naručili bliski saradnici Kondolize Rajs, ministra spoljnih poslova SAD.
Ovdašnji mediji zajedljivo primećuju da je ugledni ruski list tekst o blamaži slovenačkog ministarstva spoljnih poslova opremio zastavom Slovačke umesto Slovenije, što ljubljansko „Delo” tumači „žalosnim dokazom” da Slovenija, uprkos negativnim kritikama (partnera iz Evrope) posle jednomesečnog vođenja EU, „još nije postala dovoljno prepoznatljiva”. Moskovska dopisnica lista potvrđuje da su „u Rusiji neke izjave slovenačkih dostojanstvenika i pre objavljivanja spornog dokumenta bile predmet osude ili čak podsmeha”, u čemu vidi propuštenu priliku jer je „početak slovenačkog predsedavanja obećavao optimističke rezultate”, pošto je „slovenačka strana prilikom preuzimanja predsedavanja pompezno najavila da će odličnim odnosima sa Rusijom ’zakrpiti’ načete odnose između Rusije i Evropske unije”.
Slovenija, međutim, nije položila ni prvi konkretan test kada se na samom početku njenog predsedavanja razbuktao novi spor između Moskve i Londona, a povodom zatvaranja kancelarija Britanskog saveta u Sankt Peterburgu i Jekaterinburgu. Tada je službena Ljubljana u ime EU oštro osudila postupak ruskih vlasti i to lansirala u svet u obliku pisanog saopštenja: „Evropska unija strašno žali prevashodno zbog maltretiranja službenika Britanskog saveta, kao i zbog administrativnih i drugih mera koje su ruske vlasti (tim povodom) usvojile.”
Usledio je odgovor ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je „slovenačko reagovanje” osudio na novinarskoj konferenciji na kojoj je predstavio ruske spoljnopolitičke uspehe u 2007. „Iznenađeni smo slovenačkom izjavom koja je zasnovana na pojednostavljenim i iskrivljenim interpretacijama situacije”, uzvratio je Lavrov u vreme kada su se u ruskim medijima pojavile prve kritike da Slovenija u ulozi predsedavajućeg Uniji tek sprovodi politiku velikih država. U komentaru novinske agencije RIA Novosti je tako, pod naslovom „London u konfliktu sa Moskvom traži srodne duše”, pisalo da je slovenačko predsedništvo EU izjavu kojom je izgrdilo vlasti u Moskvi sročilo posle telefonskog razgovora ministra spoljnih poslova Slovenije Dimitrija Rupela sa britanskim kolegom Dejvidom Milibandom. U britanskom parlamentu Miliband se navodno čak javno pohvalio da je Rupel na njegovu sugestiju pristao da u ime svih evropskih vlada lansira izjavu u kojoj jasno podržava britansku stranu. „Delo” opaža da je komentator Pavel Andrejev u svom reagovanju u RIA Novostima „veoma uvredljiv” prema Sloveniji. „To je nov i veoma indikativan korak”, zaključuje Andrejev cinično, jer bi „pominjanje države koja u svetu velike politike deluje prilično egzotično moglo da podstakne smešak na licu britanskih poslanika, da ih Miliband nije poučio da je to država koja predsedava Evropskoj uniji”. „Komersant” piše da je Rusija gajila određena (pozitivna) očekivanja od Slovenije kao prve slovenske države na čelu Unije, ali je to potpuno splasnulo posle otkrića dokumenta o dogovaranjima Slovenije (o priznavanju Kosova i povodom drugih važnih kriznih žarišta u svetu) sa Stejt departmentom. „Komersant” upozorava da je slovenačko skandalozno vođenje diplomatije Unije „teško načelo autoritet Slovenije kao predsedavajuće EU”.