Tragedija koja je izmenila Mančester junajted

„To je bila tragedija. Zaista, zaista uznemirujuća i danas. Ali bolje je da ljudima pričam o tome kako su oni bili dobri. To je najvažnije”, izjavio je Bobi Čarlton, u jednom od bezbroj intervjua koji su uoči godišnjice tradedije „Bezbijevih beba” objavljeni širom sveta.

„Ta tragedija, zauvek je izmenila Mančester junajted”, izjavio je dirktor napopularnijeg engleskog kluba koji je prošle godine u u autobiografiji „Moje godine u Mančester junajtedu” napisao: „Svih ovih godina bio sam u srcu nastojanja Mančester junajteda da bude na najvišem mestu u fudbalu i u svim trijumfima i razačaranjima, kao i u ovoj tragediji, uvek je gajena velika nada da ćemo vratiti veličinu mom voljenom klubu”.

Deset godina kasnije, 1968. baš Bobi Čarlton postao je prvi engleski fudaler koji je kao kapiten Mančester junajteda podigao uvis ponednički pehar Kupa evropskih šampiona postigavši i sam dva gola u pobedi nad Benfikom sa 4:1...

Bio je to, prema ser Bobiju Čarltonu, poseban trenutak, omaž suigračima koji su poginuli na povratku iz Beogrda sa utakmice sa Crvenom zvezdom u njihovom nastojanju da osvoje taj isti trofej.

O samoj nesreći legendarni fudbaler je rekao:

„Svi smo bili srećni. Kvalifikovali smo se za sledeću rundu takmičenja i ušli smo u avion uz mnogo smeha. Ali kada je avion počeo da rula osetio sam da nešto nije u redu. Nisam znao koliko mu je vremena zaista potrebno da poleti, ali pomislio sam da se dešava nešto što nije normalno. Spustio sam glavu među kolena i pokušao da se zaštitim. Prošli smo kroz ogradu i udarili kuću, a posle toga nastao je pakao. Mi, koji smo preživeli, možemo da kažemo da smo imali sreću i da smo, verovatno, osetili gubitak veći od svih drugih, jer bili smo članovi porodice Mata Bezbija”.