Diskretni kraj sankcija?

Evropska unija u tajnosti užurbano priprema paket mera za normalizaciju odnosa sa Rusijom. Prevedeno na razumljiviji politički jezik: Brisel je veoma zainteresovan da na što neprimetniji i bezbolniji način „preskoči“ vreme sankcija i ekonomskog kažnjavanja Rusije. Nemački medij Dojče virtšafts nahrihten (DVN) izveštaj o novoj politici Evropske unije prema Moskvi naslovio je „EU – planirani diskretan kraj sankcija protiv Rusije“.

Pozivajući se na poverljiv dokument EU koji se trenutno razmatra u evropskim prestonicama, DVN i američki „Volstrit džornal“ kažu da je reč o radnom papiru o kojem će prvi formalni sud dati šefovi diplomatija EU na predstojećem samitu – 19. januara u Briselu. Ukoliko dokument dobije zeleno svetlo ministara inostranih poslova država članica EU, o njemu će konačnu odluku doneti premijeri i predsednici EU na predstojećem februarskom samitu.

Radni papir o ukidanju sankcija EU Rusiji „korak po korak“ polazi od zaključka da ekonomsko kažnjavanje Moskve „nanosi veliku štetu evropskim državama“. Zbog recesije koja preti Rusiji i velikih šteta po članice EU, Brisel želi da što pre prevaziđe ovu situaciju. Rešenje je „promena strategije u politici prema Moskvi“.

Šta to konkretno znači? Odnosi EU i Rusije ne mogu preko noći da se vrate u prvobitno stanje, ali je neophodno da se postepeno normalizuju. To navodno piše u radnom papiru poslatom članicama EU na „provokativan način“. I uz uvažavanje interesa obe strane.

Kako predviđa nova strategija EU, prvi korak u normalizaciji odnosa Brisela i Moskve bilo bi popuštanje „omče“ sankcija. Kako su predvideli stratezi u centrali EU, tu je moguće sprovesti čitav niz mera koje bi omogućile Rusiji da „lakše diše“. U ovom poglavlju postoji, međutim, i važan izuzetak: sve sankcije nametnute Krimu ostale bi na snazi.

Unija je već otvoreno poručila Moskvi da je veoma zainteresovana da sa Rusijom zajednički razvija odnose sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Pre svega u osvajanju novih tržišta. I to se u ovom radnom papiru spominje kao jedan od uslova Moskvi za popuštanje sankcija

Ponuda EU Rusiji ima, međutim, i neke uslove. Prvi kaže da bi Moskva, kao ustupak za popuštanje sankcija, trebalo da odustane od protivljenja da EU i Ukrajina potpišu ugovor o asocijaciji. Osim toga, očekuje se od Rusije da maksimalno doprinese doslednom sprovođenju mirovnog ugovora iz Minska o primirju na istoku Ukrajine i stabilizaciji situacije u ovom kriznom regionu.

Kako navodi DVN, za Evropsku uniju je veoma važno da se u paket normalizacije odnosa sa Rusijom ubaci i pitanje energije. Brisel insistira da se više nikada ne pojavi problem sa isporukama ruskog gasa evropskim kupcima.

Jedan od uslova koji će biti postavljen Rusiji jeste i da prestane s političkom agitacijom u Evropi. To znači da se od Moskve očekuje da prestane da finansijski podržava desničarske pokrete i partije u državama članicama EU.

Na ovom uslovu posebno insistira Pariz jer su se pojavili ozbiljni medijski izveštaji da Rusija novčano podržava delovanje desničarskih snaga u EU, pre svih Nacionalni front u Francuskoj. DVN navodi, objašnjavajući ovaj uslov, da je u junu prošle godine u Beču održan sastanak evropskih desničarskih lidera i ruskih oligarha, kada je i obećana novčana pomoć Moskve ovim organizacijama.

Najnoviji tragični događaji u Francuskoj samo su pojačali nameru EU da pokuša da što hitnije normalizuje odnose sa Rusijom. Moskva je nezaobilazan i važan saveznik, navodi DVN, i u svetskoj borbi protiv terorizma, ali i ključni partner za stabilizaciju situacije na Bliskom istoku.

Da se u Briselu „nešto kuva“ nagovestile su i neke izjave evropskih lidera. Tako je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da bi „trebalo formulisati uslove po kojim bi sankcije Rusiji mogle da budu ukinute“, šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel naglasio je da „Nemačka nikada nije želele da obori na kolena Rusiju“, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini ukazala je da „sankcije nanose neuporedivo veću štetu EU nego Sjedinjenim Američkim Državama“...

Na kraju se postavlja i pitanje šta o planovima EU kažu Amerikanci. Nemački DVN zaključuje da je odgovor na ovo pitanje u direktnoj vezi s ishodom pregovora EU i SAD o uspostavljanju evropsko-američke slobodne trgovinske zone na obe strane Atlantika. Ukoliko se takva ideja ostvari – povezivanje EU sa Evroazijskom privrednom unijom bilo bi i Amerikancima od velike koristi.