Dvadeset hiljada dužnika traži pomoć države

Švajcarski franak juče je „skočio” na preko 120 dinara i na kursnim listama gotovo se izjednačio s evrom čime je eho odluke Švajcarske centralne banke, da prestane s veštačkim održavanjem niže vrednosti svoje valute, stigao kao cunami na naše tržište. Dužnici zaduženi u valuti ove alpske zemlje za sada mogu samo nevoljno da konstatuju da im je rata za otplatu stambenog zajma preko noći veća za petinu. Dužnici polažu nade u Narodnu i poslovne banke kako bi se našlo prihvatljivo rešenje za obe strane u ovom ugovornom odnosu. Juče, međutim, niko, ni u poslovnim niti u centralnoj banci, nije bio voljan da predloži bilo kakav izlaz iz ove situacije, za razliku od hrvatskih zvaničnika koji najavljuju rešenje pogodnije za ove dužnike. Tamošnji ministar finansija Boris Lalovac izjavio je, posle sastanka s bankarima, da će se potražiti rešenje. Kako prenose agencije, razmatra se mogućnost da se ovi krediti pretvore u evro ili kunu.

Naša čitateljka, koja nam se juče javila, potvrđuje da je preko noći rata za otplatu stambenog zajma enormno skočila.

– Uzela sam stambeni kredit 2009. godine u vrednosti 74.000 franaka. To je bilo oko 50.000 evra. Rata je bila 413 švajcaraca. U početku sam mesečno izdvajala 26.000-27.000 dinara. Prošlog meseca malo više od 40.000, a sad ću morati da dajem 50.000 dinara. Znam ja da banke nisu socijalne ustanove, ali bi trebalo da se nađe neko rešenje da ne budemo na gubitku ni mi ni one – kaže ova dužnica u švajcarcima.

Ona odbacuje mogućnost konvertovanja zajma iz švajcaraca u evro, jer je to prema sadašnjem kursu neisplativo. To uostalom, pokazuje i primer. Dužnik koji je pre dva dana banci dugovao 60.000 švajcarskih franaka, što je bilo oko 50.000 evra, sada banci duguje 60.000 evra”.

Dekan Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić rekao je juče za Betu da očekuje da će banke u Srbiji olakšati klijentima otplatu kredita u švajcarskim francima. „Očekujem da NBS preporuči da se korisnicima kredita produži rok otplate i da uputi apel bankama da, u zavisnosti od izvora sredstava iz kojih su odobravale te kredite, ne prenose ceo teret porasta cene 'švajcarca' na korisnike kredita, nego da jedan deo svog profita smanje i na taj način olakšaju klijentima”, rekao je Hanić.

On je naveo da ukupna suma stambenih kredita, koju oko 20.000 građana Srbije ima u švajcarskim francima nije tako velika, ali da bi poskupljenje franka moglo predstavljati snažan udarac za njih jer su im primanja niska.

Oni koji imaju štednju u švajcarskoj valuti postali su bogatiji za 15 odsto, rekao je Hanić i naveo da to potvrđuje pravilo da u štednji treba imati „korpu različitih valuta”, jer što se izgubi na jednoj valuti, dobije se na drugoj. Nagli rast švajcarskog franka, kako je ocenio, ne može značajnije uticati na finansijsku stabilnost Srbije, jer su obaveze države u švajcarskim francima male.