Srpska nova godina – neiskorišćeni izvor prihoda

Na trgovima širom Srbije, za Srpsku novu godinu veselilo se uz muziku, iće i piće. Organizovani javni doček 1. januara po julijanskom kalendaru upriličen je u Novom Sadu, Nišu, Kruševcu, Trsteniku, Ćićevcu, Varvarinu, Vranju, Vlasotincu, na Zlatiboru... Samo ne u Beogradu.

Zbog manjka novca, slavlje u prestonici 13. januara svelo se na ponoćni vatromet kod Hrama Svetog Save. Čini se da su i ugostitelji zatajili, jer je i njihova ponuda bila relativno skromna. Sve je to pomalo čudno, ako se zna da proslava Srpske nove godine, uz organizovan doček i jačanje ugostiteljske ponude, ima nesumnjiv turistički potencijal.

Da ovaj praznik može da privuče posetioce, svedoče podaci iz drugih gradova. Na koncert Gorana Bregovića u Nišu pohrlili su iz gosti iz Bugarske i Makedonije. Među 60.000 onih koji su došli u Novi Sad, bilo je i publike iz Republike Srpske.

Deo javnosti u „srpskoj Atini” protestovao je što je na tamošnjem Trgu slobode glavna zvezda bila Svetlana Ražnatović. Ali, ako bi se Srpska nova godina razvila u turistički proizvod, izvesno je da bi broj posetilaca sve više rastao, sa Cecom ili bez nje.

Za takav poduhvat, prema rečima Miodraga Popovića, direktora Turističke organizacije Beograda, trebalo bi uložiti između 60.000 i 100.000 evra, a prihodi bi mogli da dosegnu čak milion evra.

– Kad imate nešto što drugi nemaju, ako ste pametni, iskoristićete to kako bi se povećali prihodi grada i sektora usluga. Sa ulaganjima do najviše 100.000 evra mogli bismo da organizujemo niz programa i da promocijom ubedimo turiste da skrate skijanje za tri dana i dođu u Beograd – naglašava Popović.

Ove godine, dodaje on, organizacija koncerata za Novu godinu, Trga otvorenog srca i ostalih pratećih događaja, koštala je skromnih osam miliona dinara, pa je opet odziv bio impresivan.

– Prvog januara, na minus dvanaest stepeni, imali smo 100.000 posetilaca u Ulici otvorenog srca – podseća Popović.

Poslednjeg dana 2014, Goran Vesić, gradski menadžer, rekao je da Beograd od „regularne” Nove godine očekuje 15 miliona evra zarade. Šta bi se tek desilo ako namamimo turiste i za ostale januarske praznike – Božić, Srpsku novu godinu i Bogojavljenje?

Da sve bude zanimljivije, takva mogućnost već je prepoznata van Srbije. Krajem 2013, renomirani turistički portal „Lonli planet”, koji mesečno posete milioni globtrotera, preporučio je Beograd kao jednu od „top deset” planetarnih destinacija koje treba obići u januaru. Kao argumente, naveli su upravo dešavanja u toku januarskih praznika – obilazak Hrama Svetog Save i traganje za novčićem u česnici na Terazijama za Božić, plivanje za Bogojavljenski krst i „čilu nacionalnu kuhinju uz zvuke žive balkanske muzike u Skadarliji” za Srpsku novu godinu.

Slično priznanje stiglo je i krajem prošle godine, kada je popularni američki magazin „Condé Nast Traveler” uvrstio Beograd među 15 najinteresantnijih turističkih destinacija na svetu koje treba posetiti u 2015. Naša prestonica našla se na osmom mestu, a preporuka redakcije je obilazak „Palate Srbija” i hotela „Jugoslavija”, kao „primera moderne arhitekture iz sredine 20. veka”, ali i Muzeja Nikole Tesle, Skadarlije i Hrama Svetog Save, uz nezaobilazni noćni provod.

Ako je Srpska nova godina zapravo pravoslavna, onda bi glavni adut Srbije trebalo da bude privlačenje turista iz većinski pravoslavnih zemalja u okruženju, rezonuje Tomislav Momirović, predsednik skupštine Udruženja hotelijera i restoratera Srbije „Hores”. Time bi Beograd, po njegovom mišljenju, našao ciljnu grupu i povećao broj gostiju iz tih država.

– Treba uložiti u promociju Srpske nove godine u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Tamošnjim turistima bio bi blizak takav događaj. Iz tih država nam i inače dolazi sve više gostiju, ali ne zbog 13. januara. Njih zanima zabava, ukusna hrana i pozitivna energija koju Beograd svakako ima. Dovoljno je da se te tri stvari spoje u događaj zvani Srpska nova godina i tako im se ponude u paketu – ističe Momirović.

Kao dodatni argument za ofanzivu na ova tržišta, on navodi potrebu da se probiju barijere sa našim prvim komšijama.

– Te barijere su i saobraćajne i turističke, jer je tek sa „Er Srbijom” uspostavljen avio-prevoz sa Rumunijom i Bugarskom. S druge strane, u Bugarskoj imate lokale u kojima se nudi srpski roštilj, koji se reklamira upravo pod tim nazivom. Jasno je stoga da smo kao susedi upućeni jedni na druge, pa ne vidim razlog da najbližim komšijama ne ponudimo to što imamo – navodi Momirović, dodajući da je Srpska nova godina u turističkom smislu zapušten događaj. Zato bi najbolji način za promociju ovog praznika, prema njegovom mišljenju, bila medijska i marketinška ofanziva u toku celog januara, kako bi i oni gosti koji se posle 13. januara zateknu u Beogradu, naredne godine poželeli da dođu na doček.

--------------------------------------------------------------------

Praznik omasovljen s raspadom SFRJ

Srpsku novu godinu od polovine 20. veka nekako je uvek pratila senka politike. U socijalizmu se tako nije blagonaklono gledalo na proslavu ovog praznika, čije masovnije obeležavanje počinje sa raspadom Jugoslavije. Od devedesetih godina počinju da se priređuju i javni dočeci, takođe ne bez političke konotacije. Tako su 1997, za vreme protesta zbog krađe glasova na lokalnim izborima, studenti i opozicione partije upriličile veliki skup 13. januara. Na njemu se, prema pisanju štampe, okupilo oko 500.000 građana da dočeka Srpsku novu godinu.

Naredni veliki koncert usledioje 13. januara 2007, kod Doma Narodne skupštine, u organizaciji DSS-a i Nove Srbije, tadašnjih vladajućih stranaka. Zvezda večeri bila je Svetlana Ražnatović, a uz nju su nastupili i rok bendovi „Riblja čorba”, „Ajsbrn”, „Strejt džekin”… Među 100.000 gledalaca, u prvom redu bili su tadašnji premijer Vojislav Koštunica, Velimir Ilić, Dragan Jočić, Rade Bulatović, Milorad Dodik…
Koncert je ostao upamćen po isključivanju ozvučenja „Ajsbrnu” kad je ovaj bend uputio kritike na račun vlasti, ali i po pogrdnoj pesmi na račun opozicije, koju je izrecitovao Bora Đorđević. Publika je ponoć dočekala sa Svetlanom Ražnatović, koja je sa bine uzviknula: „Naš premijer, voljeni premijer, doktor Vojislav Koštunica! Ajmo, veliki pozdrav...”ANTRFILE

--------------------------------------------------------------------

Top 15 svetskih destinacija za 2015.

1. Kartahena (Kolumbija)

2. Santa Teresa (Kostarika)

3. Pitsburg (SAD)

4. Meksiko Siti (Meksiko)

5. Ruanda

6. Mjanmar

7. Nasau (Bahami)

8. Beograd (Srbija)

9. Helsinki (Finska)

10. Berlin (Nemačka)

11. Kejptaun (Južna Afrika)

12. Hjuston (SAD)

13. Kuba

14. Milford saund (Novi Zeland)

15. Guandžou (Kina)

(Izvor: sajt „Condé Nast Traveler”)