Treća Srbija oštro protiv Lasla Blaškovića

Nacionalne institucije kulture mogu da budu bombardovane spolja, kao što je bila uništena stara nacionalna biblioteka na Kosančićevom vencu u nacističkom bombardovanju 1941. godine, a mogu da budu razorene i iznutra lošim kadrovskim rešenjima – što je još opasnije, jedan je od zaključaka predstavnika političke organizacije Treća Srbija, sa jučerašnje konferencije za novinare povodom imenovanja književnika Lasla Blaškovića za novog v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije, održane u beogradskom Medija centru.

Miroslav Parović, predsednik Treće Srbije, Andrej Fajgelj, zamenik predsednika i direktor Kulturnog centra Novog Sada, Miroje Jovanović, potpredsednik, i Borivoj Raško, inače i književnik i ministar u Vladi Republike Srpske Krajine devedesetih godina, oštro su osudili izbor Blaškovića za v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije i zatražili od Vlade Republike Srbije da hitno izmeni ovu odluku. Predstavnici Treće Srbije izjavili su da je Blašković po više osnova zloupotrebio svoj položaj prethodnog direktora Kulturnog centra Novog Sada, nenamenski trošeći budžetski novac, te skidajući ćirilične natpise sa ove institucije kulture, čime se ogrešio o Ustav Republike Srbije. Naveden je i podatak da je Laslo Blašković, kao direktor Kulturnog centra Novog Sada, ustanove koja objavljuje književni časopis „Polja”, povukao tiraž časopisa zbog toga što je jedan od uvodnih tekstova bio odlomak iz Gataličinog romana „Veliki rat”.

– Upućujemo zahtev Vladi Republike Srbije da Laslo Blašković po hitnom postupku bude razrešen sa funkcije v. d. upravnika Narodne biblioteke Srbije, zato što na čelu srpskih institucija kulture treba da se nalaze ljudi koji imaju pijetet prema nacionalnoj tradiciji, kao i prema srpskom ćiriličnom pismu. Skandal je da na čelu Narodne biblioteke Srbije bude čovek koji je iz „Polja” iscepao odlomak iz romana „Veliki rat” srpskog pisca Aleksandra Gatalice, a zatim naredio povlačenje čitavog tiraža časopisa, počinivši ozbiljan budžetski prekršaj – rekao je Miroslav Parović.

Andrej Fajgelj postavio je pitanje srpskim građanima da li žele da na čelo nacionalne biblioteke dođu ljudi koji uništavaju knjige, i da srpsku kulturu vode rasipnici, koji je u stvari preziru. Fajgelj je pokazao knjigu iz 1916. godine, koju je iz smeća spasao jedan Rom, a koju je, pored ostalog nacionalnog knjižnog blaga, bacio prethodni upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić.

– Ovu knjigu, koja svedoči o prijateljstvu Engleske i Srbije, objavljenu 1916. godine u čast Vidovdana, odbacio je Ugričić u okviru „knjigocida” dela iz kraljevske Dvorske biblioteke dinastija Obrenovića i Karađorđevića, koja su kao kulturna dobra od nacionalnog značaja pripala Narodnoj biblioteci Srbije na čuvanje. Više od 40.000 knjiga otišlo je tako u stari papir, a blizu 200.000 knjiga nedostaje u registru nacionalne biblioteke. Posle Hitlera, knjige su uništavali Latinka Perović, Ugričić, kao i Laslo Blašković. Za novog upravnika Narodne biblioteke Srbije predlažem tog Ciganina koji je knjigu iz 1916. godine spasao sa đubrišta – izjavio je Andrej Fajgelj.

Miroje Jovanović, inače zadužen za pravna pitanja u ovoj političkoj organizaciji, pročitao je deo zapisnika vanredne kontrole budžetskih sredstava Kulturnog centra Novog Sada za 2011. i 2012. godinu, kada je Blašković bio direktor. Prema tome je Blašković budžet ove ustanove nenamenski oštetio za više miliona dinara.

– Ili je Blašković ministru kulture Ivanu Tasovcu prećutao ove činjenice, ili ih je ministar Tasovac prećutao premijeru Aleksandru Vučiću. Svakako ćemo navedene podatke proslediti Ministarstvu kulture i Vladi Republike Srbije – rekao je Jovanović, najavljujući da će Treća Srbija reagovati prilikom svakog imenovanja na važne državne funkcije spornih ljudi.

----------------------------------

Blašković: Reč je o gomili neistina

Odgovarajući na optužbe Treće Srbije, Laslo Blašković je za naš list juče izjavio da je reč o gomili neistina, koje zaslužuju isključivo prezir, ali kazao je i to da čovek bira svoje neprijatelje, kao što bira svoje prijatelje. Takođe, Blašković je istakao da je povodom svega navedenog podneo tužbu sudu.

– Ti napadi počeli su još pre dve godine, iznošenjem potpunih neistina. Predstavljam se kao srpski pisac, moje knjige objavljivane su na ćirilici. Potpisujem se ćirilicom. Nikakvu ćiriličnu tablu sa Kulturnog centra Novog Sada nisam skinuo, zgrada je bila renovirana i na ovu kulturnu instituciju stavljen je neonski latinični natpis. Pogledajte natpis Kulturnog centra Beograda, isto je latinični. Besmislica je da sam iscepao odlomak Gataličinog romana iz „Polja”. Devedesetih godina iz agonije sam obnovio izlaženje ovog časopisa, zajedno sa srpskim piscima među kojima je i Gatalica. A kada sam odlazio sa funkcije direktora Kulturnog centra Novog Sada ostavio sam u budžetu 12 miliona dinara, i od toga pet zarađenih miliona dinara, i po osnovu toga što je roman „Bernardijeva soba” Slobodana Tišme, u izdanju ove institucije, dobio „Ninovu nagradu kritike” – objašnjava Blašković.

Na sajtu „Arhipelaga”, izdavačke kuće koja je objavila i novi roman „Razbrajalica” Lasla Blaškovića (Novi Sad, 1966), nalaze se podaci o ovom pesniku, romansijeru, pripovedaču, esejisti.

Blašković je za roman „Svadbeni marš”dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman „Madonin nakit”, koji je uvršten u deset najboljih srpskih romana posle pada Berlinskog zida,ovenčan je nagradom Fonda „Borislav Pekić”. Za roman „Adamovajabučica”dobio je nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić” za najbolju knjigu godine, a za roman „Turnir grbavaca”dobio je nagradu „Stevan Sremac” za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik. Bio je urednik književnog časopisa „Polja” do 2007. godine, kada ga je sa tog mesta smenio tadašnji direktor Kulturnog centra Novog Sada Miodrag Kajtez. Blašković kao direktor Kulturnog centra Novog Sada obnovio zgradu ove institucije kulture, unapredio njenu izdavačku delatnost. Sa ove funkcije smenjen je 2012. godine na predlog Upravnog odbora Kulturnog centra zbog toga što je postavio latiničnu tablu naziva ove ustanove.