I knjiga je roba, ali posebna

Knjižara je sve manje na prometnim mestima u Beogradu, a u mnogim gradovima u Srbiji, među kojima je i Kraljevo, o čemu je naš list nedavno pisao, uopšte ih nema. Razlog za to je ekonomska neodrživost „prodavnica knjiga“, a u ovoj priči podjednako su nezadovoljni izdavači, distributeri i knjižari.

Knjižari plaćaju visoke kirije i od izdavača traže visoke rabate od 30 do 50 odsto, duguju im isplate, i sve to utiče na cenu knjige. Neki izdavači okrivljuju isključivo knjižare ili one izdavače koji poseduju svoje knjižare (i zbog toga se ponašaju nadmoćno), kao i „mutne“ puteve preko kojih su došli do zakupa knjižarskog prostora. Drugi, opet, kažu da u svemu preovlađuje pojedinačni dogovor o rabatu i plasiranju knjiga, dok nedostaju opšta pravila igre. Inače, najveće knjižarske mreže u Srbiji poseduju IPS i „Plato“.

Pojedini izdavači izjašnjavaju se i protiv uličnih ili različitih prazničnih sajmova knjiga jer oni čine „medveđu uslugu“ i knjižarima i distributerima, „ispred nosa“ im prodajući knjige po nižim cenama i bez fiskalnih računa, ali priznaju da im je taj novac „dobijen na ruke“ i više nego koristan...

Propadaju najpre najveći

Ipak, u svemu ohrabruje izjava Novice Antića, sekretara Ministarstva kulture Republike Srbije, da će ove zime biti osnovan Nacionalni centar za knjigu koji će se baviti problemima knjige. Antić je za „Politiku“ naglasio i to da novi Zakon o kulturi sprečava promenu namene knjižara u procesu privatizacije, a da je u toku izrada Zakona o bibliotečkoj delatnosti, kao i set zakona iz drugih posebnih oblasti kulture.

Takođe, Antić je ukazao na to da kada je reč o jedinstvenoj ceni knjige i tržištu, treba ostvariti dogovor izdavača i knjižara, jer neke zemlje koje su ujednačile tu cenu nisu zadovoljne postignutim.

U razgovoru sa izdavačima, za sada, možemo samo čuti njihova pojedinačna mišljenja. Razmatrajući sadašnje stanje, Jagoš Đuretić, direktor IP „Filip Višnjić“, ističe apsurd da stari i najveći izdavači, koji su od društva dobili knjižarske mreže, danas loše posluju, a među njima su „Nolit“, „Prosveta“, BIGZ, Srpska književna zadruga. Ipak, Đuretić je kritiku uputio upravo društvu, koje nema razumevanja ni za knjižaru, kao mesto na kojem se prodaje nekomercijalna roba, niti za izdavače. 

– Ne postoji nikakva zakonska zaštita izdavača od knjižarske mreže, naročito onog izdavača koji se bavi ozbiljnom literaturom, jer knjižarska mreža je mnogo više zainteresovana za komercijalnu knjigu. Knjižar ima pravo da od sto knjiga jednog izdavača uzme samo jednu, ili čak nijednu. Jer, to je tržište, a naročito elitna knjiga teško se može nazvati robom. Ako je, ipak, tako nazovemo, onda je knjiga roba od posebnog društvenog značaja – kaže Đuretić, dodajući: – Od izdavača se traže visoki rabati i postavljaju se posebni uslovi kada knjigu treba smestiti u izlog. Ugovoreni rokovi isplate vrlo su nepovoljni, a kreću se od 45, 60 do 90 dana, i više.

Ipak, Jagoš Đuretić objašnjava da sarađuje gotovo sa svim knjižarama, osim sa onima koje ne plaćaju račune ni po godinu dana.

Mnogo knjiga, malo kupaca

Malim izdavačima, međutim, još je teže da prodaju knjigu i da od knjižara dobiju svoj deo profita, a dok ne dostignu određeni broj naslova knjižare teško i da sarađuju sa njima. O tome priča Bojana Ćebić, direktorka nove beogradske izdavačke kuće „Evoluta“. 

– Iako nam knjižare neuredno isplaćuju zaradu, ipak im dajemo svoja izdanja, jer bolje je da stoje u izlogu, nego u magacinu. Isplata zavisi od knjižare do knjižare, a kasni u proseku tri meseca. „Plato“ je redovniji, dok IPS krajem godine izmiruje sve dugove. Knjiga je skupa, jer u njenu cenu ulaze ne samo cene prevoda, lekture, dizajna, opreme, štampe i preloma, već i 40 odsto knjižarskog rabata – objašnjava Bojana Ćebić, naglašavajući da je za malog izdavača značajan i distributer, a preko „Krug komerca“, sa kojim sarađuje, kaže da lakše ostvaruje saradnju sa knjižarama.

Mala izdavačka kuća iz Novog Sada „Čarobna knjiga“ sama obavlja distribuciju svojih izdanja, a prema rečima njenog direktora Borislava Pantića, sarađuje sa onim knjižarama koje redovno plaćaju i nalaze se u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici i manjim mestima u Srbiji. Pantić je povoljno ocenio saradnju sa IPS-om i „Platoom“ koji imaju svoje knjižare i u unutrašnjosti. Ipak, istakao je, većina knjižara u unutrašnjosti kratko opstaje.

Izvesno razumevanje za teškoće knjižarske mreže i tešku ekonomsku održivost takvog sistema ispoljio je i Zoran Hamović, direktor izdavačke kuće „Klio“ iz Beograda, a kao razloge za to navodi preobilje knjiga na tržištu, kao i smanjeno interesovanje kupaca.

Još teže opstaju one knjižare, dodaje Hamović, koje se nisu opredelile i za dodatne sadržaje ili za određenu ciljnu grupu čitalaca. Ipak, naglašava da su u neravnopravnom položaju oni izdavači koji u cenu svojih izdanja uračunavaju autorske i uredničke honorare i knjižarski rabat od 40 odsto, i oni izdavači koji prodaju piratska izdanja.

To ruši tržište, jer prvo nestaje knjiga, pa onda knjižare, objašnjava Hamović.