Jačanje, a ne omalovažavanje nezavisnih institucija
Kao predstavnik organizacije koja se zalagala za uvođenje institucije zaštitnika građana u naš zakonodavni sistem već davne 2005. godine, moram da ukažem na nekoliko stvari kojima se pokušava narušiti ugled ove institucije, prevashodno diskvalifikacijom samog zaštitnika Saše Jankovića.
Podsetio bih i na sve muke koje su pratile usvajanje zakona o zaštitniku građana. U jednom trenutku je i naziv institucije bio problematičan, pa sada koristimo oba naziva – zaštitnik građana i ombudsman. Štaviše, nakon izglasavanja zakona 2005, zaštitnik građana je imenovan tek 2007. godine, iako je zakonski rok za izbor šest meseci. Ipak, na kraju smo dobili nezavisnu instituciju čiji je glavni zadatak da štiti prava i slobode građana kontrolišući rad organa javne vlasti.
Danas se, međutim, na nezavisne institucije kod nas gleda kao u nekim prošlim vremenima – sa izvesnim podozrenjem. Setimo se tim povodom odnosa prethodnih vlasti prema Savetu za borbu protiv korupcije, koji je predstavljala Verica Barać, i pokušaja njene diskvalifikacije. Iako nema potrebe da pominjemo podatke koje poslednjih dana iznosi zaštitnik građana i potencijalne nezakonite radnje nekih agencija, službi i institucija, moramo se veoma zabrinuti zbog činjenice da neko preti zaštitniku građana. I to zato što radi posao za koji je izabran. Nažalost, zbog glavnih učesnika događaja, cela priča ima političku konotaciju. Ali upravo tome i služi zaštitnik građana – da ukaže na propuste i potencijalnu zloupotrebu vlasti.
Suština je u sledećem: ako se upućuju pretnje osobi koja predstavlja ovu instituciju, i koja treba da nas štiti od loše javne uprave, kako onda da se osećamo mi građani? Zabrinjavajuće je i to što se ne shvata da su institucije poput zaštitnika građana u stvari najveći saveznici vodećim ličnostima iz izvršne vlasti. Tu mislim i na poverenika za informacije od javnog značaja, na državnu revizorsku instituciju, agenciju za borbu protiv korupcije i druge, koje bi trebalo da pomažu u sprovođenju reformi. Te institucije služe da ukažu na loša zakonska rešenja, na slučajeve korupcije, nenamensko trošenje sredstava, to jest na bilo kakvu zloupotrebu vlasti. Svojim radom one i podučavaju građane i predstavnike vlasti da demokratsko društvo podrazumeva određena pravila koja se moraju poštovati.
U današnjoj političkoj klimi, kada je aktuelna vlast ubedljivo dobila izbore i kad opozicija traži svoju politiku i kredibilne ljude koji će je zastupati, nezavisne institucije su i savest vlasti jer je brane prevashodno od hordi oportunista koji bi da pod zaštitom predsednika vlade zadovolje svoje lične interese, na štetu građana. I pri tom čine nemerljivu štetu i samoj vlasti.
Imajući u vidu ciljeve koje je ova vlada proklamovala u izbornoj kampanji i za koje se javno zalaže, a to su borba protiv korupcije i reforme u korist građana, ona mora da pokaže interes za jačanje, a ne slabljenje nezavisnih institucija, jer one čine Srbiju pravom demokratskom državom.
Centar za razvoj Srbije