Bankarski transfer dobiti

Da bi se izbegla opasnost od bankrotstva, primarni zadatak budžeta i bankarskog sektora je da svedu ukupnu potrošnju na što manji nivo. Efekat smanjenja potrošnje vodi smanjenju uvoza i poboljšavanju salda tekućeg računa. Manji je, međutim, uticaj smanjene budžetske potrošnje na saldo tekućeg računa od uticaja potrošnje koja se inicira bankarskim kreditima. Od 2006. do kraja 2013. godine u Srbiju je uvezeno 19,8 milijardi evra robe široke potrošnje. Na to su najznačajnije uticali bankarski krediti građanima (automobili, tehnika, luksuzna i druga potrošna roba).

Ali kada bi Narodna banka Srbije propisala obavezu minimalnog učešća od 60 odsto na sve kredite građanima, izuzev na stambene kredite, bitno bi se smanjila potrošnja koja utiče na visok uvoz i negativan tekući račun plaćanja prema inostranstvu. Time bi se smanjila potreba za novim zaduživanjem Srbije na međunarodnom tržištu. Krajnji efekat štednje i razvoja ispoljava se u što većem obimu pozitivnog salda tekućeg računa. Visokim nivoom ovog salda primarno se otklanja opasnost od bankrotstva.

I pored toga, efekat pozitivnog tekućeg računa se ne može postići samo smanjenjem uvozne potrošnje. Istovremeno bi trebalo pružiti kreditnu podršku izvoznoj privredi i privredi koja omogućuje zamenu uvoza. Danas bankarstvo u Srbiji ne stvara uslove da se formiraju novi izvori jeftinog novca s najnižom kamatnom stopom. Posmatrajmo samo kapital koji je dobijen bez kamata kroz direktna strana ulaganja i na bazi doznaka naših građana u inostranstvu. Deo tog kapitala može se usmeriti za razvoj prioritetne privrede. Do sada vladajući ekonomisti u organima države i u naučnim institucijama nisu videli ovu mogućnost. Sasvim je prirodno, na primer, da se beskamatni kapital dobijen iz inostranstva takođe bez kamata usmeri ka privredi. Zbog potrebe podmirivanja troškova bankarskih usluga, njihova bi cena bila oko dva odsto. Svakako da je u tom pogledu potrebno promeniti postojeću matricu monetarne politike i ulogu takozvanih stranih banaka. Uzrok nesprovođenja ove koncepcije je u nedovoljnoj kompetentnosti ekonomista koji pripremaju i donose odluke o ekonomskoj politici. Štete po tom osnovu su nemerljive. Neminovno je promeniti organizaciju celokupnog bankarstva. Ne treba pri tome zanemariti činjenicu da je devizni kapital koji su uvezle banke, čije su matice u inostranstvu, do danas potrošen nekontrolisanim uvozom. One danas posluju isključivo našim novcem i svake godine smanjuju naš platni bilans na bazi visokih kamata transferom dobiti stvorene prometom samo naše domaće valute. Bez korenite promene koncepta ekonomske i monetarne politike i bez reorganizacije bankarstva u interesu privrede ostaćemo večito robovi stranog kapitala i međunarodnih institucija koje diktiraju propise koji štite njihov kapital, a uništavaju domaću privredu.

Dr sc. ek., specijalista za bankarstvo