Godina zemljišta
Na predlog Organizacije za ishranu i poljoprivredu FAO Rim,Ujedinjene nacije su 5. decembra 2014. donele odluku da 2015. bude – godina zemljišta!
Da li su predlagači imali na umu Srbiju? Ne mogu da verujem – suviše smo mali za tako veliku odluku! Ali, da vidimo razloge za angažovanje UN i odluku „zemljište”. Razloga je mnogo, čak i po grupama:
1. Stanovništva je sve više – sada pet-šest puta više nego pre 100–200 godina, a obradivog zemljišta sve manje; 2. otrovi su sa svih strana – pa i u veštačkoj hrani za biljke, za njihovu zaštitu; 3. sve je manje stajnjaka – poremećena je priroda; 4. poplave, suše – zemljište je nesposobno da upije vlagu, a još manje da je – čuva!
Odluka UN o 2015. kao međunarodnoj godini zemljišta dolazi na neki način – u poslednji čas. Iz bar dva velika razloga: da se konačno shvati da je samo zdravo zemljište ono koje ima pravu vrednost; da se makar malo stane na put razgoropađenim velikanima hemije, da ne zaluđuju ljude i preko njih – zemljište!
Samo, zašto ovde spominjati za opšte pojmove sveta – malu Srbiju?
Možda zbog: uništenog stočarstva – poremećenih prirodnih odnosa biljke–zemljište; velikih prirodnih potencijala, značajnih i za svet... „Godina zemljišta“ treba da podseti i nas na zakone prirode, na pojam „bogato zemljište – bogata poljoprivreda“! Srbija je deo Evrope, koja bi u poljoprivredi sveta mogla da služi kao pozitivan primer. Najveći deo Evrope se jako stara da održi plodnost svog zemljišta. Pored velikog broja stoke ponovo se vraća pojam brige o zemljištu. Već od Slovenije pa do Švedske, nastoji se da zemljište nikad ne bude „prazno” – posle svake žetve odmah se zaseje, da se čuva preostala vlaga, da poraste nešto od biljaka koje će se zaorati i vratiti zemlji bar onoliko mase koliko je odneto prethodnom žetvom.
Srbija će i u budućnosti živeti na pojmu zemljište od poljoprivrede i sela mnogo više nego naše okruženje. Alarm FAO i UN je izazvan, ne baš direktno od Srbije, ali sigurno sa Srbijom u grupi onih koji su bili – „izazivači”! Jer, u svetu se ne postavlja pitanje ko je (trenutni) vlasnik nekog zemljišta, već da li ga (i koliko) čuva za generacije koje dolaze.
Profesor univerziteta