Zdravstvo u Srbiji bolje od rumunskog, a gore od albanskog

Zdravstvo Srbije zauzima 33. mesto, prema rangiranju 37 evropskih država u Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu, „Euro Health Consumer Index” (EHCI), za 2014. godinu. Konačno se posle dve godine pomerilo sa poslednjeg mesta ove liste. Najnovije istraživanje predstavljeno je juče u Briselu u prisustvu komesara za zdravstvo EU Vitenisa Andrijukaitisa. Detalji ovog izveštaja biće dostupni tek od danas. U Ministarstvu zdravlja za „Politiku” je juče rečeno da rezultate najnovijeg izveštaja za sada neće komentarisati.

Poznato je da je Srbija ocenjena sa 473 (od 1.000 maksimalnih bodova) i iza nas su lošije rangirane Crna Gora (sa 10 bodova manje), Rumunija (sa 20 bodova manje) i BiH (sa 53 bodova manje). Kako su se Crna Gora i BiH ove godine prvi put našle u ovom rangiranju, faktički smo se pomerili za jedno mesto u odnosu na prethodne godine i prestigli Rumuniju koja je ipak jedna od članica EU. Istraživanje koje od 2005. godine radi privatna ekspertska organizacija sa sedištem u Švedskoj, ne radi se za potrebe Evropskog parlamenta, kako se često pogrešno isticalo. Međutim, rezultati EHCI svake godine se predstavljaju u Briselu i dosta se uvažavaju. Autori su naglasili podatak da je istraživanje dobilo podršku zahvaljujući „neograničenim grantovima belgijskih kompanija Medicover S.A. i New Direction Foundation”.

Iako će biti onih koji će reći da i nije postignut neki uspeh, jer smo daleko od „zlatne sredine”, a pogotovo od vrha liste, očigledno je da smo se u nekim segmentima ocenjivanja zdravstvenog sistema popravili. U prethodnim istraživanjima imali smo 451 bod od 1.000 mogućih i bili smo ubedljivo najgori, a razlog za to je delimično bio i što za mnoge oblasti naši podaci nisu bili dostupni, pa smo po automatizmu dobijali po tri negativna boda.

Epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović, ističe da je ovo ipak „mali pomak nabolje, jer smo dobili 20 poena više nego ranije, mada je to što smo se odmakli od dna malo veštački, jer je proširen broj zemalja”.

Direktor Lekarske komore Srbije profesor dr Dragan Delić kaže da je „najnoviji rezultat ovog istraživanja ipak nešto što ohrabruje, nešto što nam daje vetar u jedra”.

– Mali je pomak, ali ga treba poštovati. Ne mogu da negiram da je u poslednjih godinu dana došlo do pokušaja da se neke stvari u zdravstvenom sistemu Srbije promene, pa je i to rezultiralo boljem kotiranju. Ali, to je samo polazna osnova za dublje, reformske promene zdravstva. Suštinske promene u našem zdravstvu moraju da se obave u sferi finansiranja – smatra dr Delić.

Prema autorima izveštaja, Srbija je popravila pristup lekarima primarne zdravstvene zaštite, bolji su podaci o delotvornosti lečenja, a bolje je ocenjena i oblast informisanosti pacijenata i mogućnost da se na internetu saznaju sve o farmaceutskim proizvodima. Dr Arne Bjornberg, predsedavajući EHCI i vođa istraživanja, izjavio je da „zdravstvena zaštita u Srbiji odražava generalno sumornu svakodnevicu i da se zato treba usredsrediti na smanjenje smrtnosti kod novorođenčadi, nejednakost pacijenata, korupciju i prenaglašenosti bolničkog lečenja”. Loše ocene očigledno smo opet dobili u oblasti nepovoljnih ishoda lečenja i listi čekanja na zračenja i neke operacije.

– Ohrabrujuće je da smo dobili pozitivnu ocenu za rad lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U teškoj ekonomskoj situaciji uspeli smo nekako da zdravstvo održimo i čak za mrvicu popravimo. Uspeh je što se nismo dalje srozali, jer nam je nacionalni dohodak pao. Zahvalnost dugujemo i samo istraživaču koji je bio gost srpskog parlamenta, ali i Ministarstva zdravlja: prvo je bio dočekan „na nož”, jer smo ovo istraživanje odbili kao zlonamerno i nekompetentno, ali smo ipak ozbiljno razmotrili njegove primedbe, naše slabosti su objektivno sagledane sa strane i to je put za poboljšanje da se sledeće godine još više odmaknemo od dna – kaže dr Radovanović.

Inače, prvo bolje ocenjeno zdravstvo ispred nas je litvansko sa 37 bodova više, dok i ove godine Hrvatska sa 619 bodova na 23. mestu i Slovenija na 19. mestu sa 668 bodova drže „zlatnu sredinu”, a ispred nas su i dalje iMakedonija i Albanija. I ove godine najbolji je holandski zdravstveni sistem sa 898 bodova, a slede švajcarski(855), norveški (846), finski (836).

Zdravstveni sistemi se rangiraju u nekoliko područja: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, prevencija i dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici i oblast prevencije.