Zaštitite dužnike, a ne banke

Oko hiljadu dužnika banaka čiji su zajmovi obračunati u švajcarskim francima i članova njihovih porodica okupilo se juče u podne na protestu ispred zgrade Narodne banke Srbije na Slaviji tražeći od centralne monetarne institucije i guvernera Jorgovanke Tabaković da zaštiti njih, a ne banke. Nezadovoljni drastičnim poskupljenjem svojih zaduženja za stambene zajmove, građani su nosili transparente na kojima je pisalo „Dužnik – rob”, „Vratite ratu i paritet kursa na 2007. godinu”, „Oj, Srbijo, među kreditima u švajcarcu”. Okupljenima se nije obratio niko iz Narodne banke, a građani su ispred vrata ostavili kartonske ključeve kao simboličnu predaju svojih stanova. Oko sat i po pre ovog protesta održan je sličan ispred sedišta Pireus banke u Beogradu. Oba skupa obezbeđivale su brojne policijske snage.

Protest je organizovalo Udruženje potrošača Efektiva, a predsednik udruženja Dejan Gavrilović saopštio je okupljenima šta traže od nadležnih institucija.

– Od Narodne banke tražimo da radi svoj posao i da nađe sistemsko rešenje za probleme koji su nastali zbog toga što su banke jednostrano menjale uslove zajma, kao i zbog toga što dužnici ne mogu da plaćaju enormno uvećane rate. Od banaka tražimo da vrate sve što su uzele podizanjem kamate, kao i obračunom zajma po višem kursu. Banke su do sada aktivirale oko 700 hipoteka, a problem je zapravo mnogo veći. Uskoro će i država imati trošak, jer će Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita morati da plaća rate bankama. Mi samo želimo da otplatimo zajam u normalnim uslovima, a da se banke odreknu ekstraprofita – rekao je Gavrilović.

Učiteljica J. S. juče je na protest došla s mužem iz Šapca.

– Uzeli smo zajam za stan u švajcarcima u protivvrednosti 45.000 evra 2008. godine. Švajcarac je bio 48 dinara, a mesečna rata je i onda i sad 349 franaka. Tada je rata bila 16.500 dinara. U banci su mi rekli da ne ispunjavam uslov da dobijem kredit u evrima jer prelazi polovinu moje zarade. Sada je rata 43.000 dinara i posle smanjenja zarada od deset odsto, to je cela moja učiteljska plata. Sada banka ne pita kako ću da plaćam kad na zajam odlazi cela plata. Slušam šta nas savetuju ovih dana – da idemo u banku da se dogovorimo, tražimo reprogram i slično. A kada odem prave se kao da se ništa ne dešava, kao da nemaju pojma ni o čemu. M smo za taj stan morali da damo čak dve hipoteke, jer su rekli da je cena te godine bila nerealno visoka. Na kupljen stan hipoteka je 30 godina, koliko ćemo zajam otplaćivati, a na stan mojih roditelja hipoteka je trajala pet godina. Tako je tražila banka – priča J. S.

J. Rabrenović

-----------------------------------------

Sanfi: NBS ne mora da interveniše

Predstavnik EBRD Piter Sanfi izjavio je juče da rešenje problema onih koji su uzeli stambeni kredit u švajcarskim francima ne mora da uključuje intervenciju Narodne banke Srbije ili drugih javnih institucija.

Problem je, kako je naveo, u Srbiji značajno manji nego u pojedinim zemljama regiona. Udeo kredita u švajcarcima za domaćinstva, dodaje, u Srbiji je u prošloj godini iznosio manje od 14 odsto.

Sanfi, koji je zamenik direktora u Kancelariji glavnog ekonomiste EBRD, ocenio je da bi Srbija, ako je to moguće, trebalo da izbegne primenu rešenja susednih zemalja poput Hrvatske ili Mađarske i podvukao da sve opcije moraju biti pažljivo razmotrene.

„Najbolje je da se banke direktno s klijentima dogovore kako da prevaziđu teškoće i dođu do rešenja. Ako nametnete kurs na nivou na kojem je bio pre nego što je franak dobio na vrednosti, kao što planiraju Hrvati, to bi moglo da poremeti finansijsku stabilnost, jer bi se smanjile kapitalne rezerve banaka”, rekao je Sanfi.

On je poručio da prilikom traženja rešenja mora da se ima u vidu cela slika i uticaj koji bi takav potez imao i na banke. „Mnogo je bolje da banke na neki način ohrabrite da sednu i razgovaraju s onima koji su zaduženi u francima”, smatra Sanfi.

Tanjug