U raljama valutne klauzule

Verovali ili ne ali kada biste sad otišli u banku da tražite stambeni kredit njihov službenik bi morao prvo da vam ponudi zajam u dinarima pa tek onda u drugoj, navodno čvrstoj valuti. Na to ih obavezuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. U životu, međutim, tako nešto je gotovo nezamislivo. Kad bankara pitate da uradi neku takvu kalkulaciju, s rokom otplate od 20 do 25 godina, dobijete odgovor da njihovi kompjuterski programi podržavaju samo realne zajmove.

Zašto stambeni zajam obračunat i isplaćen u dinarima, nije realan? Zašto su građani prinuđeni da budu u raljama valutne klauzule i da im svaki put kada padne vrednost nacionalne valute skoči rata za otplatu u dinarima? Zašto i sada, kada ojačali švajcarski franak pravi probleme ovim dužnicima, gotovo niko ne pominje kao mogućnost konverziju takvog kredita u domaću valutu?

Odgovor je, pojednostavljeno rečeno, da tako nešto nije moguće. Dinar nije stabilna valuta, a kamata, kao sredstvo zaštite bančinog kapitala od inflacije, previsoka je, jer su i cene kod nas u ne tako davnoj prošlosti više bile visoke nego niske. Zato se dinarom mogu kupiti samo manje vrednosti, mogu se dobiti samo potrošački, gotovinski, eventualno auto krediti, jer se sve to odobrava na kraći rok. Rečju, borba protiv visoko evroizovane ekonomije, za koju su se zalagali svi naši guverneri Narodne banke, jer im to kvari račune u sprovođenju monetarne politike – ne odmiče.

Da su dinarski stambeni zajmovi nemoguća misija građanima je jasno stavila do znanja i država. Jer, uz njenu pomoć, što znači njene subvencije kupljeno je oko 15.000 stanova, ali svi sa valutnom klauzulom.

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete Ženeral banke kaže da bi sve banke trebalo u svojoj redovnoj ponudi da imaju i stambene kredite u dinarima bez valutne klauzule, ako već nude stambene kredite sa valutnom klauzulom. Ona dodaje da su izvori za finansiranje u dinarima na duge rokove, osim vlastitog kapitala, ograničeni, jer uopšte nema dugoročnih dinarskih zajmova, niti stabilne dugoročne štednje u dinarima.

– Kod cene ovih kredita, iako bi marža preko osnovne stope, zbog nepostojanja deviznog rizika trebalo da bude niža nego kod indeksiranih kredita, glavni problem je u samoj osnovnoj stopi koja je višestruko viša od osnovne stope za evro. U ovom trenutku šestomesečni euribor iznosi 0,14 odsto, dok šestomesečni belibor (osnovna kamatna stopa) iznosi 8,75 odsto. Sa dodatkom marže koja treba da pokrije ostale operativne i troškove kreditnog rizika, cena ovih kredita zasigurno bi prešla preko deset procenata, što je na rokove od 15, 20 i više godina neizdrživo opterećenje za kreditne dužnike. Čak i ako se pretpostavi da će u međuvremenu dinarske kamatne stope padati, potrebno je vreme da bi došle na nivo koji u ovom trenutku imaju stope, na primer u Hrvatskoj. U ovom trenutku njihov šestomesečni zibor iznosi oko 1,3 odsto. Konverzija iz indeksiranih u neindeksirane kredite, značila bi automatski i prelazak na dinarske uslove kreditiranja, odnosno zamenu bazne stope euribora u belibor – kažeSonja Miladinovski.

Ekonomista Ljubomir Madžar podseća da se Narodna banka zalagala za dinarizaciju, odnosno veće učešće dinara u monetarnom sistemu, ali da to ne nalazi na prijem ni kod banaka ni kod njihovih klijenata.

– I sami dužnici su birali kredite indeksirane u čvrstoj valuti, jer su takve kamate bile niže, pa su se nadali da rizik neće biti veliki, a ispostavilo se da jeste. Zbog stanja u budžetu država ne može da im pomogne, a tu je i pitanje moralnog hazarda. Ako bi sada pomogla samo nekim dužnicima svi bi ubuduće birali zajmove s deviznom klauzulom, koji nose manju kamatu, jer bi računali da će država i njih da spase – kaže Madžar.

J. Rabrenović