Sajber mit o kosmetskom ćupu zlata

Kosovo: mesto zlata – glavni je naslov vestiširene preko niza internet-sajtova specijalizovanih za zlato i geologiju od sredine decembra prošle godine. Sajber-prostorom je, u stvari, emitovan naziv dokumenta koji je u Prištini zgotovila tamošnja Nezavisna komisija za rude i minerale (ICMM).

Komisija je, makar i šturo, obavestila javnost da su na Kosovu i Metohiji otkrivena bogata nalazišta zlata, nikla i hroma, ali i da resursi aluminijuma, bakra, gvožđa i olovno-cinkane rude „predstavljaju ogroman potencijal za investicije”.

„Istraživanje je pokazalo gde se rezerve metala i minerala nalaze, ali još nisu ustanovljene i razmere nalazišta”, rekao je dr Naser Peci, jedan od rukovodilaca ICMM-a.

Nik Burham, savetnik u ICMM-u, izjavio je da su mnoge inostrane kompanije spremne da počnu sa eksploatacijom ovog bogatstva.

Istraživanje kosovskometohijskih rezervi započela je u septembru 2006. godine džoint venčer firma koju su osnovali centri za geološka istraživanja Finske i Velike Britanije.

Od tada su naročito dizajnirani niskoleteći avioni snimili veći deo teritorije Kosova i Metohije, dužinski mereno 45.429 kilometara po liniji istok–zapad. Rezerve su otkrivene upotrebom sofisticirane opreme koja sadržaj tla istražuje dubinski, koristeći magnetne talase, radiometrijske elektromagnetne i gama-zrake.

Zona bezbednosti na jugu Srbije nije snimana, zato što, kako tvrde u ICMM-u, „beogradske vlasti nisu dozvolile takve letove”. U istraživanje je utrošeno 1,2 miliona evra.

Svedene informacije na ovu temu dr Naser Peci je ponovio i 6. januara, a već 10. januara emitovana je vest da su na severozapadu Albanije otkrivena velika nalazišta nafte i prirodnog gasa.

Procene govore o gotovo tri milijarde barela rezervi nafte i oko 3.000 triliona kubnih metara prirodnog gasa. Vest je, 10. januara, saopštila „Manas petroleum korporacija” (MNAP.OB), sa sedištem u Švajcarskoj, inače specijalizovana za istraživanja u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji.

Ta korporacija je obavila istraživanje po narudžbini „Gustafson asošiejts El-El-Sija” iz Sjedinjenih Država. Ugovor o istraživanju MNAP-apotpisao je sa albanskom vladom sredinom decembra prošle godine. To je, očigledno, učinjeno tek nakon što su otkrivene pomenute rezerve. Nije saopšteno koliko dugo je „Manas petroleum korporacija” istraživala na severozapadu Albanije, na površini od oko 300 kvadratnih kilometara. Budući da dubina albanske teritorije ne prelazi osamdesetak kilometara, ostaje pitanje – da li se seizmičke pukotine s otkrivenim rezervama protežu i na tlu Kosova i Metohije, odnosno Makedonije, koliko zalaze u Jadransko more uz obalu Crne Gore, da li idu i do italijanske obale...

Širenje vesti (posredstvom Interneta) o pronađenim rezervama nafte u Albaniji i zlata na Kosovu i Metohiji učinilo je da na nizu foruma započne velika debata, u kojoj neminovno u prvi plan iskrsava pitanje grabeži za tim bogatstvima, isprepleteni poslovni i politički interesi globalnih korporacija i političkih elita najmoćnijih država.

Podrazumeva se da su u središtu pažnje NATO bombardovanje Srbije 1999. godine i aktivnosti dela međunarodne zajednice da Kosovo i Metohija budu otcepljeni od Srbije.

Neko je podsetio na izvesnog Majkla Habera, koji je 13. maja 1999. godine, analizirajući NATO napad na Srbiju, pomenuo da su mogući uzrok bombardovanja i „glasine da je na Kosovu pronađeno zlato”.

Kada sam u aprilu prošle godine na stranama „Politike” objavio tekst pod naslovom „Kosmetski ćup zlata”, pozvao sam se na tvrdnje dr Mihaila Stanišića i njegova saznanja o rudnim bogatstvima Kosova i Metohije. Pominjao je i zlato, naftu, izvore vode, a citirao je i zapis vizantijskog istoričara Kristovula iz prve polovine 15. veka: „Ipak, nije bilo samo to (potčinjavanje Srba), nego su ga (sultana) pokrenula (protiv Srbije) i izvanredna svojstva zemlje, koja su zapanjujuća i koja pružaju obilje svakojakih dobara. Zemlja ima veliko plodno tle, koje rađa sve moguće plodove i sve bogato daje... Ali najvažnije je ono u čemu ona daleko nadmašuje sve ostale zemlje – zlato i srebro izbija tako reći iz izvora, i svuda gde se ono kopa pruža zlatni i srebrni prah u velikim količinama i najboljeg kvaliteta, bolje je od onoga u Indiji. Time je srpska država od početka bila povlašćena.”

Friške vesti sa Kosova i Metohije, dakle, uveliko aktuelizuju Kristovulove uvide, stare pet stoleća. Ili je to ipak samo blago u sajber-svetu.