Genetičari traže izmenu tek usvojenog „Zojinog zakona"

Stručnjaci okupljeni u Sekciji za medicinsku genetiku Društva genetičara Srbije zatražiće posle današnjeg sastanka izmenu „Zojinog zakona”, odnosno reviziju propisa o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti, koji je nedavno usvojen. Ljudi koji rade u genetičkim laboratorijama smatraju da ih novi zakon diskriminiše i da će doći do njihovog zatvaranja ukoliko Ministarstvo zdravlja hitno ne reaguje.

Profesor dr Oliver Stojković, rukovodilac DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da se u ovom trenutku bar 20 laboratorija bave ovom oblašću, a da ne zadovoljavaju uslove koje propisuje novi zakon, jer je uneta pometnja u organizaciji službi za genetičke analize u okviru zdravstvenog sistema. Novim propisom većini genetičara koji su do sada obavljali analize u laboratorijama, oduzeto je to pravo, jer ih i kod nas, kao i u svetu obavljaju u najvećem broju stručnjaci iz redova biologa i molekularnih biologa, a članom 6. ovog zakona u stavu 2, izričito je propisano da to treba da radi lekar koji ima odgovarajuću specijalizaciju.

– Na prste jedne ruke mogu se u našoj zemlji nabrojati lekari koji su se opredelili da svoj profesionalni vek provedu u genetičkim laboratorijama umesto u lekarskim ordinacijama. Veliki broj genetičkih analiza za retke bolesti u našoj zemlji, do stupanja ovog zakona, nisu se obavljale u ustanovama tercijarne zdravstvene zaštite, niti su ih obavljali lekari, kako to predviđa novi zakon, već u univerzitetskim laboratorijama. Ako nastavimo sa pružanjem usluga pacijentima koji testiraju u ovim laboratorijama, kršili bismo zakon, kao što će ga kršiti i svi oni biolozi uključeni u dijagnostiku naslednih i retkih bolesti, koji su zaposleni u laboratorijama u zdravstvenim centrima, kao što su Institut za majku i dete, klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS Srbija i „Narodni front”, Univerzitetske dečje klinike, VMA – objašnjava dr Stojković.

Novim propisima je iznenađena i dr Mirjana Branković-Magić, načelnica Odeljenja za eksperimentalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koja smatra da je paradoksalno da recimo ona može da obavlja edukacije u ovoj oblasti a ne sme da izvodi testiranja, jer sada to nije u skladu sa zakonom.

– U ovom momentu nemamo edukovane medicinske genetičare. A naša struka je stavljena van snage. „Falinka” u zakonu je i to da genetske analize mogu da rade samo zdravstvene ustanove tercijarnog tipa, a nije predviđeno da u tumačenju rezultata analiza učestvuje multidisciplinaran kadar. Niko od struke nije konsultovan u izradi zakona – smatra dr Branković-Magić.

S druge strane, profesor dr Dušan Milisavljević, poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije i predlagač zakona, kaže da niko nije imao zlu nameru povodom donošenja zakona i da je jedina želja bila da se zakonom regulišu prava dece sa retkim bolestima. On ističe da je svako mogao da iznese primedbe na predlog zakona, ali da se niko nije javio sve do trenutka kada je on usvojen.

– Genetičari nemaju razloga za strah, jer niko od njih neće ostati bez posla. Tačno je da član 6. uređuje postupanje lekara, ali on ne isključuje rad drugih struka, već samo uređuje da lekari treba da imaju takve kvalifikacije, da ne mogu biti obični lekari već visoko specijalizovani za oblast genetike. Genetička struka je konsultovana u donošenju ovog zakona koji inače nije donet po hitnom postupku – ističe dr Milisavljević.

Podsećamo da su poslanici Skupštine Srbije usvojili, 23. januara, sa 175 glasova „Zojin zakon”, koji obavezuje lekare da, ukoliko ne mogu da uspostave dijagnozu u roku od šest meseci, daju nalog da se uzorak tkiva i krvi pošalje u laboratorije u inostranstvu o trošku države. Protiv zakona nije bio nijedan poslanik. Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolest, što je pun naziv propisa, inicirali su roditelji Zoje Mirosavljević koja je preminula od Batenove bolesti, a podršku zakonu dale su sve poslaničke grupe.