Kako će izgledati pravosuđe na Kosovu

Posle najnovije runde dijaloga u Briselu, u kojoj je konačno parafiran sporazum o pravosuđu, i Beograd i Priština su izrazili zadovoljstvo. Beograd jer će ovim dogovorom biti omogućeno da kosovskim Srbima sude srpske sudije, a Priština zbog integracije severa Kosova u tamošnji pravosudni sistem.

Premijer Aleksandar Vučić je rekao je da tim sporazumom srpska strana uspela da zaštiti srpske interese i da „obezbedi da šef Osnovnog suda u Mitrovici bude Srbin i da Srbi na severu imaju daleko veći broj sudija”, ali i da izvuče „maksimum u datim okolnostima”.

Kosovski premijer Isa Mustafa je pak izjavio da je taj dogovor važan za Kosovo jer je, kako je rekao, obezbeđen jedinstveni sistem sudstva na celom Kosovu. „Nastavićemo sa drugim pitanjima tako da svi delovi zemlje budu integrisani i da suverenitet bude zastupljen na čitavoj teritoriji”, podvukao je.

Iako ima još mnogo nepoznanica koje treba da se razjasne – recimo, koji će se zakoni primenjivati i da li će sud biti pod jednim krovom – svakako je optimistički za Srbe koji već rade na severu zazvučala jučerašnja izjava premijera Vučića da je dogovor otvorio pitanje imamo li dovoljno pravnika, osoblja i administrativnih radnika koji će raditi u sudovima na severu Kosova.

„Mi smo se izborili za to da imamo veliki broj sudija i tužilaca, ali je sada pitanje da li ćemo imati dovoljno ljudi koji će taj posao obavljati”, rekao je Vučić novinarima, prema Tanjugu, posle učešća na konferenciji „Beogradski dijalozi”.

Premijer je, nakon razgovora sa kosovskim premijerom, kojem je prvi put posredovala visoka predstavnica EU Federika Mogerini, naveo i da je paritet srpskih i albanskih sudija u južnoj Mitrovici 14 : 11 u korist Albanaca i da će predsednik suda u severnoj Mitrovici biti Srbin. On je dodao i da je to bolje rešenje nego da se u obzir uzimala etnička struktura mitrovačkog regiona. Vučić je tom prilikom izjavio i da će u sudu raditi jednak broj tužilaca Srba i Albanaca – po devet, i da će mitrovački sud imati ogranke i u Zubinom Potoku i Leposaviću, na čemu je srpska strana insistirala.

Da su razgovori sa Prištinom o pravosuđu bili teški, potvrdio je i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je juče rekao i da je dogovor o pravosuđu bio „fiksiran” još u martu 2014. i da je Evropska komisija na osnovu toga predložila 15 tačaka. Međutim, prištinska strana je, kako je naveo, imala zahtev za promenu sedam od tih 15 tačaka, „govoreći da to nije baš tako dogovoreno, čime nije dovela u pitanje kredibilitet Srbije, već institucija EU koje su napravile predlog”, naglasio je Dačić, a prenela Beta.

Pravosuđe je inače odavno tema razgovora između Beograda i Prištine. Posle potpisivanja Briselskog sporazuma, u aprilu 2013, dogovoren je plan primene Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. U tom planu, koji je četiri dana kasnije prihvatila i Vlada Srbije, nalazili su se rokovi i koraci koje dve strane treba da preduzmu do kraja 2013. u sprovođenju sporazuma. Do kraja 2013. predviđalo se, prema tekstu koji je na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, da će integracija pravosudnih organa biti završena i da će svi srpski sudovi na Kosovu biti zatvoreni, nova tela uspostavljena, a osoblje integrisano u kosovski sistem.

Prethodno je, međutim, trebalo da bude formirana radna grupa koja će napraviti detaljne planove za integraciju srpskih pravosudnih organa u kosovske strukture. Međutim, radna grupa se nije sastajala zbog višemesečnog nepostojanja vlade u Prištini i političkog vakuuma.

Šef vladine Kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović je za RTS ocenio da „u priču o integrisanju pravosuđa ne ulazimo kao u avanturu”, već „sa jakim i spremnim ekipama” koje će „moći da se izbore za dovođenje pravde u svim delovima gde žive Srbi”.

I u Briselu podsećaju da je sporazum o pravosuđu u načelu bio dogovoren još pre devet meseci, tako da je činjenica da je konačno parafiran uspeh, ali ne i proboj u procesu normalizacije.

Inače, poslanici u Skupštini Srbije različito su, prema Beti, protumačili dogovor. Oni iz vladajućih stranaka ocenili su da je rešen jedan od najtežih problema u primeni Briselskog sporazuma. Tim sporazumom koji se odnosi na sedam opština, četiri na severu i tri južno od Ibra, biće, kako je juče ocenio Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, očuvana posebnost severnog dela Kosovske Mitrovice, a zaštićeni i Srbi južno od Ibra. Iz opozicije su pak tvrdili da je parafiranjem sporazuma Vlada Srbije priznala nezavisnost države Kosovo (poslanik Nove stranke Zoran Živković) i da nije jasno šta je tim sporazumom dogovoreno (šef poslaničke grupe DS i nekadašnji šef pregovaračkog tima sa Prištinom Borislav Stefanović). Stefanović je rekao da se govori o paritetu sudija i tužilaca, ali da nije jasno da li se to odnosi na sud u južnoj Mitrovici ili je taj sud suštinski postao nadležan i za severnu i za južnu Mitrovicu.

B. Čpajak

-----------------------------------------

Kirbi: Sporazum pokazuje posvećenost Vlade Srbije

Ambasador SAD u Beogradu Majkl Kirbi ocenio je da parafiranje sporazuma o pravosuđu u Briselu pokazuje posvećenost Vlade Srbije normalizaciji odnosa s Prištinom i naveo da bi to moglo da pomogne otvaranju poglavlja 35 u pristupnim pregovorima Srbije sa EU. „Veoma sam zadovoljan što je sporazum postignut, kako se čini, u ranim jutarnjim časovima. Meni to govori o posvećenosti Vlade Srbije i prištinske vlade”, rekao je Kirbi Tanjugu na marginama „Beogradskih dijaloga”.