Altruizam surogat materinstva

,,Politika” je objavila (16. januara) tekst kolumniste Miše Đurkovića pod naslovom „Protiv takozvanog surogat materinstva”. Autor i u naslovu teksta, upotrebivši reč „takozvano”, implicira da je sam institut surogat materinstva zapravo paravan za nezakonite i nemoralne radnje, što kasnije i naglašava, konstatujući da „neke žene zarađuju tako što iznajmljuju svoju utrobu pa se ovakvi aranžmani s pravom porede sa prostitucijom… deca postaju roba koja se proizvodi i kojom se trguje”.

1. U vezi sa citiranim, treba reći da institut surogacije, kao rađanje za drugog, već postoji u savremenim zakonodavstvima, između ostalog i u Grčkoj, i to u dva osnovna moguća oblika, kao altruistički i komercijalni. Prednacrtom građanskog zakonika RS predložena je, kao obavezna, altruistička priroda surogacije, odnosno, zabranjeno je ugovaranje nagrade za rađanje za drugog, te je, stoga, očigledno tendencija zakonopisca upravo sprečavanje sticanja materijalne koristi na osnovu ugovora o rađanju za drugog. Takođe, iako bi se taj predlog mogao osporavati, dakle, bez obzira na postojanje argumentacije za komercijalizaciju surogacije, svaki vid surogat materinstva, generalno posmatrano, u svojoj osnovi nosi altruističku pobudu, odnosno, plemenit motiv. I to, bez obzira na nameru za zaključenje ugovora od strane surogat majke, koja može biti i radi sticanja materijalne koristi, jer postoji značajna nesrazmera u međusobnim davanjima ugovornih strana. Shodno tome, bez obzira na ugovaranje ili obećanje (tj. potraživanje nagrade), surogat materinstvo u svojoj osnovi ima karakter dobročinstva u vidu podrazumevane altruističke pobude kod surogat majke (s obzirom na žrtvu koju dobrovoljno podnosi), te je upoređivanje s prostitucijom najblaže rečeno neodgovarajuće. A i uvredljivo, i za mnoge ostvarene surogat majke, ali i za mnoge ostvarene nameravane roditelje i decu iz surogacije.

2. Autor ističe da „ljudsko biće ne može da bude predmet ugovora”, što ne bi bilo ni u slučaju uvođenja surogat materinstva. Naime, predmet ugovora o rađanju za drugog nije nerođeno dete, već je predmet ono što čini sadržinu obligacija, odnosno, međusobna prava i obaveze ugovornih strana (nameravanih roditelja, s jedne strane, i surogat majke, s druge).

3. U slučaju da se uvede surogat materinstvo, Đurković procenjuje da će se uobičajiti reproduktivni turizam: „Parovi iz bogatih zapadnih zemalja idu u ove zemlje iznajmljujući surogat majke.”Međutim, alternativnim predlogom iz Prednacrta građanskog zakonika predviđeno je da ugovor o rađanju za drugog može biti zaključen samo između državljana RS.

4. Iako autor zaključuje da „postoje nadalje mnogobrojni problemi oko toga ko je detetu majka”, to je netačno jer je Prednacrtom građanskog zakonika detaljno regulisano materinstvo i očinstvo u slučaju rađanja za drugog. Izričito je predviđeno da se u matične knjige kao majka deteta upisuje žena koja na osnovu ugovora (o rađanju za drugog) ima nameru da se stara o detetu (nameravana majka), uz različite alternativne predloge po pitanju saglasnosti surogat majke.

Advokat