Dosije ,,Rudnica" se mora pročitati

Kao jedan od nas troje koji smo 29. 1. 2015.na konferenciji za medije učestvovali u, kako novinar ,,Politike” Aleksandar Apostolovski kaže, „desantu na generala Dikovića”,smatram važnim da se osvrnem na njegov tekst (6. 2.) prepun mistifikacija, nedorečenosti i nelogičnosti.

Dosije ,,Rudnica” novinar ,,Politike” vidi kao nepotkrepljen napad na Vojsku Srbije, načelnika Generalštaba idržavu. Nije reč o njegovoj originalnoj viziji, već se više naslanja na dosad izrečeno iz usta Dikovićevih vatrenih branilaca. On na toj tezi i ne insistira, ona se u njegovom tekstu podrazumeva. Poseban doprinos novinara ,,Politike” hajci protiv autora dosijea ogleda sa u tome što je u celu priču umešao SAD, pa smo došli do „američkog desanta na Dikovića”.

Novinar se ne bavi sadržajem dosijea „Rudnica”. Sve drugo je važnije. Na primer odabir momenta za prezentovanje nalaza Fonda. Zašto baš sad? A što ne sad? Zašto bi sadtrebalo prećutati dokaze o zločinima nad desetinama civila? U tekstu ,,Politike” dobili smo odgovor na to pitanje.

Prvo je, navodi se, prezentovan dosije „Rudnica”, sutradan je izrečena žalbena presuda grupi oficira vojske bosanskih Srba za genocid u Srebrenici pred Haškim tribunalom i zatimje, dan kasnije, Međunarodni sud pravde obelodanio presudu po međusobnim tužbama za genocid Hrvatske i Srbije. „Ubitačan redosled poteza”, navodi ,,Politika”, „ako ih je neko vukao iza scene...”Zašto ubitačan i ko bi mogao biti taj iza scene?

Šta je u tom redosledu ubitačno? Kakve veze ima predstavljanje dosijea „Rudnica” sa žalbenom presudom srebreničkim oficirima kojom su samo potvrđeni nalazi više nego konzistentne prvostepene presude? Uostalom, u fokusu te presude nije VJ kojom se bavi dosije, pa gde je onda veza? Kako se na dva pomenuta događaja vezuje presuda Međunarodnog suda pravde, koja je oslobodila Srbiju odgovornosti za genocid u Hrvatskoj i obradovala srpske zvaničnike? Otkud tolika nedorečenost?

Mistifikacija se nastavlja uvođenjem Amerikanca – zamenika pomoćnika državnog sekretara SADTomasa Melije – u smušeni triler, ne bi li se diskreditovali nalazi oulozi Dikovićeve brigade u akcijama u kojima su počinjeni najteži ratni zločini nad albanskim civilima. Podseća se naMelijinu podrškuFondu za humanitarno pravo, BIRN-u i zaštitniku građana. Ne objašnjava se zašto je podrška predstavnika SAD po sebi loša. To se podrazumeva. Između redova provejava da je nečastiva rukakoja iza scene vuče ubitačne, mada nelogične poteze upravo američka.

Kako je moguće, pita ,,Politika”, da je Melija podržao nalaze Fonda o Rudnici, priznavši da dosije nije pročitao? Više veruje „nepročitanom izveštaju N. Kandić nego Generalštabu i državnim organima Srbije”. Možda je pročitao četiri ranija dosijeaFonda i uverio se da se ne radi o proizvoljnim optužbama, već o navodima s čvrstim dokazima? Možda je video da se u izveštajuDika Martija o zločinima nad Srbima na Kosovu nakon juna 1999, kao jedan od retkihrelevantnih izvora iz Srbije, pominje upravo Fond za humanitarno pravo? Možda zna koliko je Fond pomogao haškom tužilaštvu dostavljanjem dokaza koje su sudska veća najčešće ocenjivala kao verodostojne? I da je najviše oficire Vojske Jugoslavije, prethodnice Vojske Srbije, uključujući dva Dikovićeva prethodnika – generale Ojdanića i Pavkovića – Haški tribunal osudio zbog zločina nad albanskim civilima sa Kosova?

Stara priča s Amerikancima kao nalogodavcima i domaćim izdajnicima kao izvršiteljima nije ključni razlog zbog kojeg reagujem. Moja glavna primedba odnosi se na deo teksta ,,Politike” kojeg nema. Nijednom rečju se, naime, ne pominje sadržaj dosijea „Rudnica”. A ja pozivam Apostolovskog da, ako želi da se obračuna s ,,napadom” na Dikovića, ukaže na sve netačnosti, nelogičnosti, podmetačine i neosnovane napade na vojsku i državu. Da raskrinka dosije, rasturi ga u paramparčad!

Ali prvo dosije mora da pročita.Da kaže kako vidi navode o streljanju civila na Kosovu i činjenicu da su 52 leša od 72 ubijenih otkrivena pedesetak kilometara dalje – u Rudnici kod Raške. Kako mu zvuči to što je najmlađa žrtva imala 14, a najstarija 87 godina? Neka pažljivo čita deo o učešću Dikovićeve 37. motorizovane brigade u zločinima u selima Rezala i Staro Čikatovo. Pa delove koji se odnose na učešće iste jedinice u asanaciji terena u Rezali i pokušaju da leševe preda lokalnim srpskim vlastima opštine Kosovska Mitrovica?

Udosijeu se rekonstruiše učešće Dikovićeve brigade u vojno-policijskim akcijama u Rezali i Starom Čikatovu. Pozivam novinara ,,Politike” da kaže šta u rekonstrukciji nije tačno.Ili da kaže – jeste, zločini su počinjeni, odgovornost vojske je evidentna, ali nije patriotski na to ukazivati. Trećeg puta nema.

Neka jednom kada pažljivo pročita dosije kaže šta misli – da li su pripadnici 37. motorizovane brigade i njen komandant odgovorni za zločine nad nenaoružanim civilima čija su tela otkrivena u Rudnici?

Novinar agencije Sense iz Haga, saradnik na izradi dosijea „Rudnica” i član UO Fonda za humanitarno pravo