Predenje i tkanje

Pamuk se dobija od biljaka, a vuna od dlake ovaca. Ljudi su hiljadama godina pravili vlakno za tkanine od malih komada vune, lana, pamuka i drugih materija posebno češljanih, a zajedno upredenih u niti. Od vajkada se pređa obavljala ručno, pomoću točka za pređu, sve dok jedan tkač iz Lankašira, Džejms Hargrivs, nije 1764. došao na ideju da napravi mašinu koja će moći da upreda nekoliko niti odjednom. Radio je naporno i najzad stvorio mašinu koja je upredala po osam, a kasnije i po 26 niti. Ova mašina se zvala predilica.

U toku narednih 20 godina još tri pronalaska stvorili su od Engleske industrijsku zemlju. Četiri godine posle Hargrivsovog uspeha, ser Ričard Arkrajt je napravio mašinu za pređu koja je zamenila ljudsku ruku. Ova mašina je najpre radila na pogon konjskom vučom, a kasnije pomoću točka koji je pokretala voda. Oba pronalaska kombinovao je Semjuel Krompton i ta mašina je nazvana mašina za pređu. Edmund Kartrajt je 1785. izumeo još jednu novinu: mehanički razboj. Do tada su se tkanine tkale na ručnim razbojima, a Kartrajt je pronašao kako da se ovaj posao obavlja mehanički. Tada niču fabrike sa mašinama, a Engleska postaje veliki izvoznik štofova.

Jednoga dana, 1763. godine, mladi Škotlanđanin Džejms Vat popravljao je model jedne mašine. To je bila parna mašina, otkrivena šezdeset godina ranije, koja se koristila za pumpanje vode iz rudnika uglja. Dok je vršio opravku doneo je veliku odluku: pokušaće da napravi bolju parnu mašinu. Izučavao je vodenu paru i vršio mnoge eksperimente. Na kraju je konstruisao prvu potpunu parnu mašinu. Na njegovu radost, mašina je proizvodila više pare u odnosu na svoju veličinu nego mašina starog tipa, uz manju potrošnju goriva. Postao je ortak fabrikantu Metju Boltonu iz Birmingema. Uskoro su postali slavni. Mada su im parne mašine bile dobre, samo su pokretale osovinu unazad i unapred. Bat 1781. izumeo je svoj drugi pronalazak. Vat je uspeo da parnim mašinama pokrene točak. Tako je svet dobio novi izvor energije. Parna mašina se koristila za pogon točkova lokomotiva, brodskih elisa i mašina u fabrikama. Ovo je bio početak nove ere – veka pare.

Parna turbina je pronalazak s kraja 19. veka. Vodena para pokreće klip u cilindru parne mašine. Snaga vodene pare se koristi i za rad parnih turbina. Princip rada je isti kao i kod vetrenjače: vetar udara o krila, okreće ih u krug i tako pokreće osovinu. Kod parne turbine mlazevi pare se šire između peraja na kućištu i onih na osovini obrćući je. Tako se stvara ravnomerna i neprekidna pogonska energija. Parnu turbinu je 1884. izumeo ser Čarls Parsons. Godine 1890. parna turbina se uvodi u električne centrale, a 1897. ugrađena je u brod. Probe su pokazale da brodovi na taj način mnogo brže plove nego ako koriste parnu mašinu. Godine 1907. dva velika engleska prekookeanska broda imali su parne turbine, ubrzo su bile korišćene u svim velikim brodovima. Parne turbine se koriste i u električnim centralama kao pogon za dinamo-mašine koje proizvode električnu energiju.