Sve analize pokazale: otrova nije bilo! Da li su đaci „otrovani" panikom

Novi Sad – Sve analize koje su sprovedene u toksikološkoj laboratoriji Instituta za sudsku medicinu Kliničkog centra Vojvodine pokazale su da nije bilo otrovnih supstanci u krvi i urinu dece iz Osnovne škole „Isidora Sekulić” u Šajkašu, rekao je zamenik upravnika ovog instituta dr Igor Veselinović.

On je naveo da je analizirano svih 20 uzoraka krvi i urina koji su im dostavljeni iz Dečje bolnice u Novom Sadu, gde su deca bila smeštena, i da je svih 20 dalo negativni rezultat, to jest da u njima nisu utvrđene povišene vrednosti toksikoloških supstanci.

„Analizirane su one supstance koje se uobičajeno sreću kod nas i one za koje je bilo smisla da se analiziraju s obzirom na kliničku sliku te dece – kazao je dr Veselinović na konferenciji za novinare u zgradi Uprave KCV-a.

On je naveo da su se analize odnosile na prisustvo ugljen-monoksida, vodonik-sulfida, lekova iz grupe anksiolitika, antidepresiva, sedativa, odnosno hipnotika, narkoanalgetika, kao i pesticida u krvi – imajući u vidu specifičnost sredine.

„Analizirano je i prisustvo psihoaktivnih supstanci, to jest opijata i psihodelika. Takođe, ni u jednom uzorku nije dobijen pozitivan rezultat”, dodao je dr Veselinović.

Prema njegovim rečima, na zahtev Instituta za javno zdravlje Vojvodine, analiziran je i uzorak sredstva za pranje, za koji on pretpostavlja da je nađen na licu mesta i da je korišćen. Ta analiza odnosila se na prisustvo metanola, kao potencijalno toksične supstance.

„Međutim, i ova analiza dala je negativan rezultat”, kazao je on.

Dr Veselinović nije mogao da odgovori na pitanje novinara šta je onda uzrok događaja od 10. februara, kada je više đaka u školi u Šajkašu posle časa fizičkog vaspitanja palo u nesvest, imalo glavobolju, malaksalost, vrtoglavicu, mučninu, bolove u stomaku, a neki su i povraćali, kako je to opisao Institut za javno zdravlje dajući kliničku sliku.

„Ja vidim samo jedan deo slagalice: ono što ja mogu da kažem jeste da su ovi uzorci koji su nama dostavljeni pokazali negativne rezultate. Onim što se tamo zaista dogodilo, moraće da se bavi neko drugi”, rekao je dr Veselinović.

On nije imao komentar povodom procene dr Zorana Radovanovića da je reč o „masovnoj histeriji”.

Na pitanje da li postoje supstance koje trenutno deluju, ali se kasnije „ne vide” u krvi i urinu, dr Veselinović je rekao da se o tome kao specijalista sudske medicine ne bi izjašnjavao i da o tome možda mogu da kažu toksikolozi. Odgovarajući na pitanje o stanju opreme Instituta za sudsku medicinu, naveo je da ona nije zastarela i da je najsavremenija.

Sastanak u školi

Direktorka OŠ „Isidora Sekulić” Mirjana Nikolić Mušicki kazala je da zvanično još nije obaveštena o rezultatima Instituta za sudsku medicinu.

„Ne mogu ništa da kažem, počinje mi sastanak, puno ljudi čeka”, rekla je direktorka u kratkom telefonskom razgovoru.

U školi je održan sastanak sa roditeljima i nastavnicima u vezi sa normalizacijom nastave koja je privremeno obustavljena. Tanjug prenosi da je nastava planirana od srede, 18. februara, po završetku praznika.  

-----------------------------

Da li su đaci „otrovani” panikom

Dok su se čekali rezultati toksikoloških analiza koje su trebali  da potvrde da li su školarci iz Šajkaša imali simptome trovanja, zanimljiva analiza slučaja stigla je  od profesora dr Zorana Radovanovića: on tvrdi da je reč o udžbeničkom primeru epidemije masovne histerije – masovne sociogene bolesti.

– Doživeo bi najveće iznenađenje u svom dugom životu ako ovo nije slučaj masovne histerije.Ne postoji nijedan toksin, otrov u medicini, koji izaziva simptome o kojima slušamo poslednja dva dana. Pazite, jednoj devojčici je pozlilo i odjednom 17 ostale dece pada u nesvest, a nastavnici koji su pritrčali da pomognu nisu imali nikakve simptome i tegobe – kaže dr Radovanović, koji podseća da su u medicinskoj literaturi opisane epidemije masovne histerije češće među devojčicama, ali mogu da uhvate i dečake, tinejdžere.

Naš sagovornik dodaje da su u tom uzrastu mladi osetljivi na zvuke i mirise, panika može da se prenese pogledom i zvukom, a tipično je da „simptomi” brzo prođu. Na našu primedbu da nije ni toksikolog, ni dečji psihijatar, dr Radovanović odgovara da je upravo on, kao epidemiolog, najstručniji za ovaj problem, jer je očigledno reč o epidemiji masovne histerije.
On je pre nekoliko godina radom u Evropskom žurnalu epidemiologije, prihvaćenim u naučnoj literaturi, razjasnio navodno trovanje na Kosovu, epidemiju sa 4.009 obolelih „otrovanih” Albanaca 1990. godine u Podujevu, gde su obolevala samo albanska, ali ne i srpska deca.

– Ta navodna epidemija bila je delimično politički organizovana, ali sve je počelo navodnim gušenjem đaka u jednoj školi, ali samo među albanskom decom. Jedino je potvrđeno 14 slučajeva respiratorne epidemije – podseća naš sagovornik.

I za toksikologa, profesora dr Dragana Joksovića, dugogodišnjeg upravnika Centra za kontrolu trovanja VMA, referentne ustanove za toksikologiju, šta se događalo u osnovnoj školi u Šajkašu, jeste zagonetka.

– Osim tvrdnje da su deca padala u nesvest, nema nikakvih simptoma trovanja. Krivac bi mogao da bude butan gas, koji nije otrovan, već samo istiskuje kiseonik, pa bude  zagušljivo. Kako nema kiseonika u prostoriji i moguće je da neko padne u nesvest. Međutim, nadležni u školi tvrde da nikakvog gasa nije bilo. Drugi razlog ne vidim – smatra dr Joksović, dodajući da su ipak zdravstvene vlasti dobro reagovale: deca koja su padala u nesvesti odvedena su u pedijatrijsku bolnicu. Ovaj se toksikolog pita na osnovu čega se sumnja da deca imaju respiratorno trovanje?
Građani očekuju da će toksikološke analize da rasvetle sve nejasnoće.

– To su nerealna očekivanja, jer ne može da se pacijentu uzme krv na analizu, a da aparat samo izbaci odgovor. Mora da postoji neka indicija: da toksikolog zna da li traži gasove, metale, pesticide – kaže dr Joksović.

Dečji neuropsihijatar, osnivač i dugogodišnji direktor Klinike za dečju neurologiju i psihijatriju u Beogradu profesor dr Dušan Vranješević priznaje da je na tren i sam pomislio na mogućnost histeričnog ponašanja.

– Postoje fini, suptilni načini da se otkrije šta je pokrenulo ovaj događaj. Deca su podložna da reaguju zajednički. Postoji mogućnost psihološkog reagovanja identifikacije sa ostalima. Danas nikome ne treba dečji psihijatar i neurolog, ali bez njih ovde neće moći da se utvrdi šta je izazvalo da veći broj dece odjedanput padne i izgubi svest. Uvek ima neki razlog, neko nezadovoljstvo, protest – kaže dr Vranješević.

Olivera Popović