Uz dobri duh predaka

Jugoslovensko dramsko pozorište ove godine obeležava 60 godina postojanja. Tim povodom u ovoj teatarskoj kući tokom cele 2008. biće mnogo zanimljivih događaja. Branko Cvejić, direktor JDP-a, najavljuje film – dokument, monografiju, izložbu Muzeja pozorišne umetnosti Srbije, mnogobrojna gostovanja, pozorišne susrete, premijere...

Odlukom vlade FNRJ na čelu sa Josipom Brozom Titom u proleće 1947. godine osnovano je Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu, a u ansambl su pozvani najbolji glumci iz bivše Jugoslavije. Reditelj Bojan Stupica postavljen je na čelo kuće kao umetnički rukovodilac. Stupica i kritičar Eli Finci postavili su temelje repertoarske orijentacije JDP-a kao pozorišta visokog literarnog nivoa. Početak rada JDP-a obeležile su premijere predstava „Kralj Betajnove” (3. aprila 1948), „Ujka Vanja” i „Ribarske svađe”, sve tri u režiji Bojana Stupice.

U JDP-u ovih dana u toku su probe predstava „Fedrina ljubav” Sare Kejn u režiji Ive Milošević sa Mirjanom Karanović Ž. L. Lagarsa „Pravila lepog ponašanja u modernom društvu” u režiji Anđelke Nikolić sa Đurđijom Cvetić. Reditelj Egon Savin uskoro počinje probe Molijerovog „Tartifa” na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” JDP-a.

– Već u februaru u JDP-u će biti održana vanredna godišnja skupština Evropske teatarske unije koja će okupiti dvadesetak direktora najznačajnijih teatara Evrope. Dan pozorišta, 3. april, obeležićemo premijerom predstave „Tartif”. Dokumentarni film koji radi Dragan Babić, ponudiće umetničku biografiju JDP-a od Bojana Stupice, preko Mate Miloševića, Miroslava Belovića, Bora Draškovića, Jovana Ćirilova, Slobodana Unkovskog, do Dejana Mijača... Imaćemo mnogobrojne goste, nekoliko velikih repertoarskih teatara Evrope. U aprilu stiže Katon teatar iz Budimpešte sa predstavom „Ivanov” u režiji Tamasa Ašera, kao i pozorište Bulandra iz Bukurešta, tačnije ansambli koji su članovi Evropske teatarske unije. Takođe u aprilu ugostićemo i italijansku trupu Pipa Delbona koja sticajem okolnosti nikada nije učestvovala na Bitefu, a izvesno je da ćemo publici predstaviti i Šekspirovu „Dvanaestu noć” u režiji slavnog rumunskog reditelja Purkaretea, kao i prijatelje iz regiona, Slovensko narodno gledališče iz Ljubljane, SNP iz Novog Sada, kolege iz Podgorice, Skoplja, Zagreba... – kaže Cvejić.

Jugoslovensko dramsko pozorište od samog osnivanja su vodila ugledna umetnička imena: Bojan Stupica, Velibor Gligorić, Milan Dedinac, Eli Finci, Miroslav Belović, Jovan Ćirilov... U prvoj deceniji pozorište neguje domaće i svetske klasike – Držića, Steriju, Šekspira, Molijera koje s uspehom postavljaju Bojan Stupica, Mata Milošević i Miroslav Belović, Boro Drašković… U drugoj deceniji više se obraća pažnja na domaću dramsku literaturu – Krležu, Matkovića, Marinkovića, Hristića, Ćosića, V. Lukića, ali i na modernu dramaturgiju, dela Sartra, Kamija, Brehta.
Na sceni JDP-a igrala je plejada glumaca na čelu sa Milivojem Živanovićem, Viktorom Starčićem, Rahelom Ferari, Marijom Crnobori, Mirom Stupicom, Brankom Plešom, Olgom Spiridonović, Jovanom Milićevićem, Stevom Žigonom, Ljubom Tadićem i mnogim drugim. Ansambl JDP-a je gostovao širom sveta.

Sveopšta kriza devedesetih odrazila se i na život JDP-a koje je posle godina procvata u samo jednom danu doživelo svoj sumrak 17. oktobra 1997. Sve ono što su stvarale generacije glumaca pa i gledalaca izgorelo je u plamenu. Velika scena ponovo je otvorena premijerom predstave „Rodoljupci” J. S. Popovića u režiji Dejana Mijača 23. maja 2003. Branko Cvejić, direktor, i Gorčin Stojanović, umetnički direktor, učinili su sve da Jugoslovensko dramsko pozorište nastavi svoju umetničku misiju koju čini vrhunska izvođačka umetnost u sadejstvu sa otvorenošću, hrabrošću, ekskluzivnošću u izboru tema i materijala za svoje predstave.

– Pravili smo pozorište iz pepela. JDP se, po mom mišljenju, vrlo brzo vratio na staro mesto. Dobri duhovi naših predaka nisu otišli nego su nas samo sačekali. Raduje me kada Slobodan Unkovski kaže da je JDP njegovo pozorište. Značajno je što je reditelj Dejan Mijač kod nas ostvario svoju estetiku, što je Jovan Ćirilov imao nerv da izdrži svojih četrnaest upravničkih sezona, i što je pozorište imalo hrabrosti da pruži šansu mladim ljudima. JDP je uvek vodilo računa da na svojim scenama neguje vrhunsku literaturu: savremenu dramaturgiju, klasična dela naših autora i naročito praizvedbe domaćih dramskih pisaca – ističe Cvejić.