Više beba od 2009. godine

Vlada Srbije usvojila je dugo najavljivanu i pripremanu Strategiju za podsticanje rađanja, koja ima za cilj da brojnim roditeljima olakša odluku da na svet donesu više od jednog naslednika i poprave nacionalnu demografsku statistiku.

Strategija, koju je sačinila Radna grupa Ministarstva rada i socijalne politike, predviđa niz olakšica za buduće trudnice, majke i parove koji se leče od steriliteta. Prema rečima Bojana Anđelkovića, pomoćnika ministra za populacionu politiku u Ministarstvu rada i socijalne politike, značajnim finansijskim injekcijama koje su namenjene porodicama sa više dece, država pokazuje ozbiljnu nameru da preuzme ulogu „trećeg roditelja”.

Strategijom za podsticanje rađanja planira se da trudnice na trudničkom bolovanju dobijaju pun iznos zarade, a ne 65 odsto od plate, kako to nalažu sadašnji zakonski propisi. Strategija takođe predviđa da se roditeljski dodaci za drugo, treće i četvrto dete isplaćuju jednokratno, a ne u 24 rate, a istim dokumentom je planirano da iznos tih nadoknada bude uvećan. Ove dve mere stupaju na snagu 1. januara 2009. godine, s obzirom na to da su za njihovu primenu potrebna izvesna zakonska usklađivanja.

– Strategija predviđa i obezbeđivanje besplatnih udžbenika za osnovno i srednje obrazovanje trećem i četvrtom detetu, a ta odredba bi mogla da stupi na snagu početkom 2008/09. školske godine. Ovim dokumentom je predviđeno i odobravanje povoljnijih stambenih kredita za mlade bračne parove do 35 godina starosti... Predviđeno je i podsticanje zapošljavanja mladih roditelja i pojačana kontrola resornog ministarstva, kako bi se sprečila diskriminacija majki i trudnica –ističe naš sagovornik.

Bojan Anđelković podseća da je donošenju Strategije u najvećoj meri kumovala neslavna nacionalna demografska statistika koja svedoči da prosečna majka u Srbiji rađa 1,44 deteta, što je ispod evropskog proseka koji je 1,5. Svaka deseta žena u Srbiji nije postala „mama”, babice iz godine u godinu bivaju tehnološki višak, jer se svake godine rodi 6.000 beba manje u odnosu na prethodnu. Kada govore o ozbiljnim depopulacionim trendovima koji u našoj zemlji vladaju od Drugog svetskog rata, demografi obično koriste metaforu da svake godine nestane jedan grad od 30.000 stanovnika. Zakoni prirode ne mogu da se čitaju između redova i oni jasno svedoče da je za prostu reprodukciju nacije neophodno da 11 odsto žena rodi jedno dete, 44 odsto njih dvoje, a čak 45 odsto mama – troje dece. Ukoliko svaka žena u svom reproduktivnom periodu rodi jedno žensko dete, stopa reprodukcije biće na „jedinici”.

Bojan Anđelković ističe da je ovom strategijom ukinut starosni limit za lečenje neplodnosti koje finansira država, ali dodaje da će broj intervencija ipak zavisiti od novca u državnom budžetu. Iako ova strategija ne predviđa ukidanje PDV-a na opremu za bebe, ona predviđa zaštitu žena od samovolje poslodavca – nju niko prilikom prijema na posao neće smeti da „preslišava” da li je trudna i kada ima nameru da rađa, odnosno niko ne može da je smeni sa njene pozicije dok je na trudničkom ili porodiljskom bolovanju. Takođe je predviđeno da se uvede skraćeno radno vreme za one žene koje se nalaze na porodiljskom odsustvu i žele da rade. Strategijom je predviđena i izgradnja novih obdaništa i usklađivanje radnog vremena vrtića sa radnim vremenom roditelja. Ovim dokumentom predviđeno je i podsticanje zapošljavanja mladih žena koje još nisu rađale.

Naš sagovornik dodaje da nijedna zapadna zemlja, osim Francuske, koja već šezdeset godina sprovodi aktivnu populacionu politiku, nije imala veće uspehe u borbi sa demografskim vetrenjačama, i dodaje da, bar kada je o demografskim trendovima reč – Srbija jeste deo Evrope. Na jednu mamu u Italiji dolazi 1,33 dece, u Grčkoj 1,29, u Španiji 1,32, u Nemačkoj 1,37, u Velikoj Britaniji 1,74, u Holandiji 1,73 dece... Podaci takođe govore da zemlje susedi, u prvom redu Rumunija, Bugarska i Slovenija, imaju velike razloge za brigu o svojoj natalitetnoj budućnosti, s obzirom na to da jedna žena u ovim zemljama u proseku rađa 1,2 dece.