Glasovi različito vrede

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 5.februara – Milione Amerikanaca danas trese izborna groznica u kojoj će lakše saznati– ko je dobio više njihovih glasova nego ko je trijumfovao po broju osvojenih „bodova”. Ovde je, naime, usavršen sistem da nadmetanja donose nekoliko rezultata, tako da kandidat s većom neposrednom podrškom građana može da ispadne gubitnik, a onaj s manjom potporom– pobednik.

To ti je kao u košarci: pogodak može da vredi jedan, dva i tri poena, zavisno od mesta s koga si pucao, pokušava poznavalac da objasni zaplet.

Posmatraču iz Evrope stvari izgledaju drugačije, kao paradoksalna scena– u kojoj na istoj tezgi stoje dva istovetna artikla, ali s bitno različitom cenom, ili kao osporavanje prostog računa (u šta spada prebrojavanje glasova) tako da jedan i jedan ipak nisu dva…

Pravila se, naime, razlikuju od jedne do druge sredine. Negde glasaju samo članovi stranaka, negde i njihovi simpatizeri. Izjašnjavaju se o pretendentima na listićima, ali se onda to preračunava u broj kvartnih, oblasnih delegata čiji broj ne mora da odrazi ukupan broj osvojenih glasova u nekoj od saveznih država. Po takvom postupku, naročito izraženom u Demokratskoj partiji, nedavno je u Nevadi više glasova dobila Hilari Klinton, ali je Barak Obama osvojio jednog delegata više od nje.   

Stoga se retko ko usuđuje da prognozira „istinski ishod” današnjeg glasanja– zvanog „superutorak”– u više od 20 saveznih država o stranačkim pretendentima za predsednika SAD. Prebrojavanje glasova potrajaće do sutra (poslednja birališta se zatvaraju u pet sati, u sredu, po evropskom vremenu), za čim će uslediti zbrajanje, po okruzima, osvojenih delegatskih mandata, koji će na partijskim konvencijama definitivno proglasiti svoje kandidate za budućeg šefa Bele kuće.

Na delu je, zapravo, kombinacija neposrednog glasanja a posrednog odlučivanja na skupu stranačkih delegata. Indirektnosti doprinose i superdelegati (nosioci raznih funkcija) koje nisu izglasavali građani već su određeni „odozgo”…

Republikanci imaju jednostavniju proceduru. Mestimično– vrlo uprošćenu, jer u osam saveznih država onaj ko dobije više glasova osvaja sva delegatska mesta. Mogućno je, tako, da sa samo nekim glasom više osvoji– sve lokalne delegatske mandate.

Akteri znaju, naravno, u šta su se upustili. Akcije za pridobijanje birača su usredsredili na mesta koja će im doneti više delegata.

Danas se „seče najveći izborni kolač unutar dve glavne partije”. Demokrati će raspodeliti 1.681 delegatski mandat, od 2.025, koliko je potrebno Klintonovoj ili Obami za stranačku predsedničku nominaciju. Republikanci će rasporediti 1.023 delegatska zvanja od 1.191 neophodnog da nominaciju među njima dobiju najizgledniji– Džon Mekejn ili Mit Romni, s kojima se još nadmeću Majk Hakebi i Ron Pol.

Glavni današnji zgoditak je– Kalifornija, koja daje najveći broj delegata. Slede, države Njujork, Ilinois.

Prema poslednjim anketama, u Kaliforniji je „mrtva trka među demokratama”, dok u Njujorku ubedljivu prednost ima Klintonova kao i Obama u Ilinoisu. Kod republikanaca se predviđa „uvećanje prednosti Mekejna nad Romnijem, koji osporava po njega nepovoljne rezultate istraživanja javnog mnjenja”.

Odnos snaga je neizvesniji među demokratama, koji pretenduju na istorijsku promenu– da prvi put na čelo SAD dođe žena ili crnac. Uoči današnjeg izjašnjavanja, Klintonova i Obama su se složili u jednom – da ni ovaj „superutorak” neće odlučiti pobednika u njihovom nadmetanju.

Stručnjaci prognoziraju da će se taj duel produžiti. Bar do 4. marta kada se izjašnjavaju „vrlo indikativni” Teksas i Ohajo. Neki ne isključuju ni mogućnost da se drama otegne sve do avgustovske stranačke konvencije.

Istraživanja pokazuju da je volja Amerikanaca za promenama veća nego nada da će im se želja ispuniti. U nedavnoj anketi Galupa, čak 73 odsto ispitanima je reklo da je nezadovoljno postojećim stanjem, ali je u potonjoj anketi AP i Jahua– 44 procenta kazalo da „ne očekuje bitne promene, ko god da postane predsednik SAD”.    

Uprkos takvom pesimizmu, odziv birača je dosad često premašivao prosek. Tome su, izvesno, doprinela i rekordna finansijska ulaganja pretendenata u mobilizaciju „baze”. Ali i spoznaja mladih, koju je izrazio jedan kalifornijski student: „Koliko god glasanje bilo beznadežno, neglasanje je još gore.”