Ruski gas stizaće u RS bez posrednika?

Od našeg dopisnika

Banjaluka – U narednih desetak dana u Sankt Peterburgu bi trebalo da bude potpisan ugovor na osnovu kog će se gas iz Rusije u Republiku Srpsku isporučivati direktno, to jest bez posrednika, pišu mediji u Republici Srpskoj. Vest o ruskom gasu nisu potvrdili u rukovodstvu RS, ali se ona podudara sa najavama zvaničnika s kraja prošle godine. Naime, po povratku iz Rusije, gde su u septembru prošle godine boravili Milorad Dodik, predsednik RS, i Željka Cvijanović, predsednica Vlade RS, rečeno je da je u Moskvi razgovarano o projektu gasifikacije, što, kako su tada naveli, podrazumeva direktno snabdevanje gasom.

„Tamo gde postoji mogućnost direktnog priključka, govorim o Zvorniku, obezbeđivaće se direktno snabdevanje gasom. Za ostale potrošače u RS pravi se postrojenje u Zvorniku, odakle će gas biti distribuiran potrošačima”, najavila je tada Cvijanovićeva.

Da se može očekivati potpisivanje ugovora sa Rusima, potvrdio je Slobodan Puhalac, direktor kompanije „Gas-res”, koji kaže da je nakon potpisivanja osnovnih uslova u septembru parafiran detaljni ugovor čije se zvanično potpisivanje očekuje u narednih desetak dana.

Osim veće bezbednosti kada je u pitanju dotok gasa, po oceni ekonomskih analitičara, najmanje su još tri aspekta važna za RS kada je reč o direktnoj nabavci gasa. Prvi se odnosi na znatna dugovanja BiH za gas, pa isporuka kompaniji „BH gas” u svakom trenutku može biti zaustavljena.

„Drugi aspekt je to što u RS postoji kompanija „Gas-res”, koja, očito, sada želi da se bavi tim poslom. I treći, svakako, jeste cena, koja eventualno može biti nešto povoljnija, mada kada je energija u pitanju, nema ljubavi”, kaže Zoran Pavlović, ekonomski analitičar, i objašnjava kako sav gas koji dolazi u BiH stiže istom trasom, kroz Srbiju.

U Privrednoj komori RS su ranije rekli da bi direktna isporuka gasa bila višestruko korisna za RS. Međutim, ono što je zainteresovalo javnost celog regiona, a vezano je za gasifikaciju, jeste i Dodikova izjava kako ni sam projekat „Južni tok” nije zauvek mrtav.

„Uveren sam da će tog projekta biti, imam garancije za to. To mi je rekao veoma važan čovek u Rusiji. To pitanje biće ponovo stavljeno na dnevni red onda kada se za to stvore uslovi”, rekao je Dodik, koji uprkos insistiranju novinara, nije želeo da otkrije o kom važnom čoveku iz Rusije je reč.

I u preduzeću „Gas-res” kažu da imaju indirektne poruke o nastavku ovog energetskog projekta, priznajući da ipak nemaju neposredna saznanja. Oprezniji je ministar industrije, energetike i rudarstva RS Petar Đokić, koji je rekao da RS još nije bila u prilici da razgovara o priključivanju Srpske na „Turski tok” i dodao da su to za sada samo mogućnosti koje se pojavljuju.

„Mi ćemo pratiti ono što će na tom planu uraditi Srbija. Ne gubimo nadu da će se ’Južni tok’ vratiti na neki drugi način”, rekao je Đokić.

Kako pišu mediji u RS, sve je izvesnija gradnja gasovoda kojim bi se ruski gas dopremao južnom rutom do zapadne Evrope, izbegavajući Ukrajinu. Oni navode kako je tokom nedavnog boravka u Budimpešti ruski predsednik Vladimir Putin nagovestio da bi alternativni pravac išao prema Turskoj, zaobilazeći Bugarsku, a u Evropu bi stizao preko Srbije i Mađarske.

Kako je medijima potvrđeno, i RS bi bila priključena na ovu trasu, budući da Srpska nikada nije prekidala komunikaciju sa ruskim „Gaspromom”. I u Predstavništvu RS u Moskvi kažu da su upoznati sa novom idejom i da se vode pregovori Moskve i Brisela o ovoj temi. Potvrđuju da bi, ako dođe do realizacije projekta, trasa novog gasovoda jednim delom pratila rutu predviđenu za „Južni tok”. I to u delu kroz Crno more, ali bi, umesto u Varni u Bugarskoj, završila na tursko-grčkoj granici.

„Ta trasa bi išla preko Grčke i Makedonije, na jug Srbije pa na sever. Naravno, i RS bi bila na toj trasi”, rekao je Duško Perović, šef predstavništva RS u Moskvi.

Predviđeno je, prenose mediji, da se do Turske polože četiri cevi gasovoda, od kojih će samo jednom dolaziti gas za potrebe Turske. Preostale tri cevi koristiće se za gas čije je krajnje odredište Evropa. Isti obim transporta bio je planiran i za „Južni tok,” jedina razlika je u trasi, koja sada, navodno, zaobilazi Bugarsku.

Nešto je pesimističniji direktor Nacionalnog instituta za energetiku iz Moskve Sergej Pravosudov, koji je rekao da ideja postoji, ali da je pitanje ko će finansirati izgradnju.

„Evropa ne želi da investira sa ’Gaspromom’, ali bi vrlo rado da kontroliše gasovod”, kaže Pravosudov.