Optimizam je zdravlje duše

Koliko je osvajanje zlata na Svetskom prvenstvu u košarci u Ljubljani 1970. bilo važno za tadašnju Jugoslavije (prvo mesto je, navodno, bilo obećano i Titu), videće se večeras od 20.30 sati u Centru „Sava” na premijeri novog domaćeg filma „Bićemo prvaci sveta” Darka Bajića.

Film slika napore četvorice momaka – Nebojše Popovića, Borisava Stankovića, Radomira Šapera i Aleksandra Nikolića – koji su osnovali „jugoslovensku školu košarke” i zaslužni su za razvoj ovog sporta posle Drugog svetskog rata. Iz vizure Popovića, koga igra Strahinja Blažić, prati se životni put entuzijasta koji su svojim naporima ostvarili san – prvu zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu.

– Bilo je to vreme obnove, jake motivacije i vrednosti koje smo potisli, sporije vreme nasuprot današnjem brzom vremenu kada nam promiče mnogo toga i kada ne vidimo ono što imamo – smatra Strahinja Blažić u razgovoru za naš list pred večerašnju premijeru.  

On kaže da su pedesete, šezdesete i sedamdesete godine 20. veka bile lepo vreme, kao i da sadašnji utisci o tom periodu nemaju mnogo veze sa nostalgijom.

– Za mlade, film „Bićemo prvaci sveta” biće dobar pokazatelj da može da se uspe, da je moguće biti prvak sveta. Četvorica pionira košarke počeli su da sanjaju 1945. u Beogradu, a želeli su da igraju košarku u vreme kada je malo njih znalo šta je to – ističe naš sagovornik.

Ova Blažićeva tvrdnja u filmu je ilustrovana komičnom scenom u kojoj izmišljeni junak, major OZNE Štukalo (igra ga Leon Lučev), kada postroji momke i devojke na Kalemegdanu, na mestu današnjih terena KK Crvena zvezda pita: „Ko je ovde golman?”

Blažić kaže da je Popović uspeo da ostvari san svojom istrajnošću, upornošću i uz dosta odricanja.

– Jakom željom, voljom i radom sve je moguće – uveren je Blažić koji se slaže sa konstatacijom da nam danas često nedostaje volja.

Ukazuje da su za ostvarivanje snova danas potrebni jaki motivi, želja i optimizam koji naziva zdravljem duše. Da bi se nešto ostvarilo u životu u to mora da se veruje, smatra glumac, dakle ne samo da se priča o tome već da se nađe način kako da se ostvari cilj:

– Zato je Nebojša Popović uspeo. On je verovao i radio. Bio je autoritet, ne samo u košarci, nego i u novinarstvu. Izgradio ga je svojim karakterom, znanjem, posvećenošću i nije pristajao na kompromise. Bio je Robespjer svog vremena. Tih godina, kada nije bilo ničega, on i njegove kolege uspeli su da postignu mnogo. Završavali su fakultete, govorili strane jezike, postavljali temelje košarke.

A danas,kada je vreme sve brže i brže, treba samo da usporimo, jer što brže živimo život će brže proći, uveren je Blažić:

– Danas nema strpljenja u razgovoru. Treba da slušamo druge i da pokušamo da ih razumemo. Znati saslušati druge ljude je talenat i bogatstvo – uveren je mladi glumac, rođen 1990, inače student četvrte godine glume na FDU u Beogradu.

Đorđević sledbenik Popovića

– Zaljubljenik sam u košarku i emotivno je doživljavam. Trenirao sam ranije i to je jedini sport koji baš pratim. Saša Đorđević je jedan od sledbenika četvorice o kojima govori naš filma. Nisam sumnjao da će Đorđević sa svojim timom da ostvari rezultat koji je postigao prošle godine. Košarka i film bili su i ostali najbolji proizvodi ovog podneblja – uverena je zvezda filma „Bićemo prvaci sveta”.