Sutorina kvari odnose BiH i Crne Gore

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Potpisivanje ugovora o granici između BiH i Crne Gore, koji je pripremljen pre četiri meseca, zaustavljeno je nakon što je u određenim intelektualnim ali i političkim krugovima u Sarajevu pokrenuta kampanja da se Sutorina kod Herceg Novog, koja je po tom ugovoru deo crnogorske teritorije, vrati u sastav BiH. Zagovornici te ideje pozivaju se na istorijske, geografske i političke fakte, tvrdeći da je Crna Gora „nakon Drugog svetskog rata protivpravno administrativno prisvojila Sutorinu i sada bi je morala vratiti BiH”. Njihov ključni argument je da su granice utvrđene Berlinskim kongresom iz 1878. godine, koje je priznalo i Predsedništvo Avnoja, pa zato najavljuju i mogućnost spora pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

Na problematizovanje pitanja statusa Sutorine zvanična Podgorica je reagovala oštro, jer je za nju razgraničenje i utvrđivanje državne granice „završena priča”, pa se „samo očekuje brzo potpisivanje ugovora o granici”. Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ranije je poručio da je „Sutorina zauvek deo Crne Gore” i da njegova zemlja o tome „neće nikada pregovarati” niti će „prihvatiti arbitražu i Međunarodni sud pravde”. On je prethodno zbog Sutorine odložio postavljenje ambasadora Crne Gore u Sarajevu.

Zagovornici „prisajedinjenja” dela crnogorske obale BiH, pak, tvrde da „neće Sutorinu tako lako prepustiti Crnogorcima”, iako unutar BiH nema jedinstvenog stava o tome. Pokazala je to pre dva dana i javna rasprava u Sarajevu koja je organizovana povodom rezolucije poslanika SDP-a Denisa Bećirovića koji traži da parlament BiH „proglasi neprihvatljivim i po BiH štetnim ugovor o granici sa Crnom Gorom”.

Učesnici rasprave (predstavnici institucija BiH, akademske zajednice i civilnog društva Federacije BiH), koja je završena na ivici incidenta, izneli su potpuno oprečna mišljenja o statusu Sutorine koja, čini se, sve više zaoštrava odnose između BiH i Crne Gore.

„Politički gledano, s aspekta interesa države, nikada nije baš pametno dirati pitanje granica, ali ako postoji argumentacija morate je uzeti u obzir, pogotovo kada je reč o ozbiljnoj argumentaciji”, rekao je Željko Komšić iz Ustavnopravne komisije Predstavničkog doma BiH koja je organizovala javnu raspravu o Sutorini.

Zamenik predsedavajućeg Komisije za državnu granicu BiH Željko Obradović, pak, tvrdi da Sutorina pripada Crnoj Gori i da je otvaranje pitanja njenog statusa bilo apsolutno nepotrebno. „To je jedan avanturizam koji nije prihvatljiv i koji šteti BiH.” Obradović podseća da su aktivnosti utvrđivanja granice krenule još 2001. godine, dok je Crna Gora bila u sastavu SRJ, i da su trajale sve do kraja prošle godine, i da se komisija prilikom odlučivanja apsolutno pridržavala Dejtonskog mirovnog sporazuma i mišljenja Badinterove komisije, prema kojima je Sutorina u vlasništvu Crne Gore.

„Sve republike bivše Jugoslavije prihvatile su mišljenje Badinterove komisije”, kaže on i naglašava da komisije BiH i Crne Gore za utvrđivanje granice „nikada Sutorinu nisu identifikovale kao problem”.

Sa mišljenjem pokretača kampanje za vraćanje Sutorine u sastav BiH, koji ne priznaju ni avnojevske granice ni mišljenje Badinterove komisije i za koje bi „predaja” Sutorine Crnoj Gori bila „čin veleizdaje”, ne slažu se mnogo pravni stručnjaci, ali ni političari jer smatraju da  bi se „ovim slučajem mogli ugroziti odnosi dve zemlje, pa i evropski put BiH”.

„Otvaranjem ovog pitanja otvara se Pandorina kutija, jer je Sutorina u knjigama Crne Gore, kao što je Veliki i Mali Školj u knjigama BiH, a ne u knjigama Hrvatske. Trenutno imamo goluba u ruci, ali možemo završiti sa orlom nad glavom ili na grani”, izjavio je još aktuelni ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdžija.

Predlog ugovora o državnoj granici između dve zemlje, koji je usaglašen i koji je Savet ministara BiH utvrdio u martu prošle godine, definisao je da „Sutorina trajno ostaje u sastavu Crne Gore”.