Gladiola od hrane, leka do ukrasa

Rod gladiola je veliki i obuhvata preko 250 divljih vrsta. Sve one nalaze se prirodno rasprostranjene isključivo u Evropi, Africi i Aziji, dok u Americi i Australiji još nisu pronađene divlje vrste gladiola.

Divlje vrste gladiola bile su poznate još u starom veku. Njihov značaj u to vreme vezivao se za sasvim druga svojstva i osobine gladiole. Tako Teofrast (372–287. god. pre naše ere, grčki filozof i botaničar) navodi da su se kao korov između žita nalazile gladiole (Gladiolus Segetum) čiji su se gomolji jeli ispečeni sa brašnom.

Drugi podatak zabeležio je Plinije Stariji (23–79. p. n. e., rimski pisac) koji u svom delu "Istorija prirode" navodi da se lukovice vade iz zemlje, suše i koriste za lečenje.

U srednjem veku gomolje gladiola nosili su robovi i bezemljaši kao amajliju koja ih je štitila od povreda i činila ih nepobedivima. O proizvodnji gladiola može se govoriti tek od početka 19. veka, kada je engleski baštovan Kolvil uspeo višestrukim ukrštanjem da proizvede ranocvetajuće hibride koji se još i danas pod nazivom G. X Colvillei Horst sa uspehom gaje. Krajem 19. i početkom 20. veka naročito su bile tražene sorte sa reckavim obodom cveta.

Po svojim dugim šiljastim listovima gladiola je dobila ime. Gladius znači mač. A omiljena je kod skoro svih ljubitelja cveća zbog svojih lepih cvetova u svim bojama i nijansama, osim crne. Vrtna gladiola raste i do 1,5 metra visine, a nove niže vrste su između 50 i 80 santimetara. Gladiola je omiljena i zbog toga što njeno cvetanje traje, zavisno od vremenskih uslova i vrste, između deset i četrnaest dana. Pupovi se otvaraju odozdo prema gore, a može imati i do 26 pojedinačnih cvetova.

Kako gladiolina lukovica nije otporna na zimu, sadi se u zemlju tek kada prođe velika zima (mart–april). Mora se paziti da se lukovice gladiole ne posade previše plitko (najbolje 5–10 santimetara dubine) kako ne bi kada naraste u visinu bila nestabilna na vetru. Razmak između biljaka treba da bude oko 20 santimetara. Važno je da se redovno zaliva. Biljka procveta otprilike osam nedelja posle sadnje.

Kada se pojavi cvetna stabljika između listova potrebno je dobro nađubriti da biljka ima snagu za cvet. Ukoliko se gladiole sade u etapama (svake tri nedelje do kraja juna) produžava se uživanje u prelepom cvetu čarobne gladiole. Posle cvetanja treba stabljiku prelomiti i pustiti da se osuši.

Otprilike 4–6 nedelja posle cvetanja vade se lukovice iz zemlje, ostave da se osuše i spreme na suvo i hladno mesto (oko osam stepeni Celzijusovih), umotane u papir, do sledećeg proleća.

Ne tako davno u Holandiji je proizvedena nova grupa tzv. Butterfly Gladiola koja se odlikuje obilnim cvetanjem i sitnim dobro oformljenim cvetovima velike trajnosti.