Ubistvo ruskog opozicionara

Likvidacija ili provokacija – dilema je oko koje se delilo rusko i svetsko javno mnjenje nakon što je u petak uveče u neposrednoj blizini zidina Kremlja ubijen istaknuti opozicionar Boris Njemcov (55). Razlog za mučko ubistvo jedni vide u želji vlasti da ućutka žestokog kritičara Vladimira Putina, dok drugi smatraju da ovaj zločin najmanje može koristiti ruskom predsedniku.

Njemcov je navodno znao nešto više o ruskoj umešanosti u konflikt na istoku Ukrajine, i spremao se da svoja saznanja iznese u javnost.

„Rekao je da će obelodaniti ubedljive dokaze o umešanosti ruskih snaga u konflikt u Ukrajini. Neko se veoma plašio toga... Oni su ga i ubili”, izjavio je juče ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

Njemcov je često napadao Putinovu politiku, i bio je žestok protivnik aneksije Krima i kritičar podrške Moskve snagama na istoku Ukrajine.

Njegov advokat Vadim Prohorov je izjavio da je njegov klijent dobijao pretnje preko društvenih mreža, ali da vlasti nisu preduzele nikakve korake da ga zaštite.

U intervjuu za list „Sabesjednik”, Njemcov je ovog mesec rekao se njegova majka plaši da bi ga Putin mogao likvidirati zbog opozicionih aktivnosti.

Upitan da li deli majčine strahove, Njemcov je odgovorio: „Da se plašim, ne bih vodio opozicionu partiju”.

Samo nekoliko sati pred smrt preko radija je oštro kritikovao Putina zbog guranja Rusije u krizu „svojom ludačkom, agresivnom i smrtonosnom politikom rata protiv Ukrajine”. „Zemlji je potrebna politička reforma”, rekao je Njemcov za radio „Eho Moskva”. „Kada je moć koncentrisana u rukama jedne osobe, i ta osoba neprestano vlada, to vodi apsolutnoj katastrofi, apsolutnoj”.

Koliko je kritika mogla da zasmeta vlasti i da li je zaista bila spremna na beskrupulozno ubistvo političkog protivnika? Poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov smatra da je jedan od razloga za ubistvo opozicionog lidera Borisa Njemcova destabilizacija situacije u Rusiji, a takođe ne isključuje mogućnost da bi taj čin mogao da bude iskorišćen za jače bezbednosne mere u samoj Rusiji.

„Zločin na Moskvoreckom mostu – ubistvo Borisa Njemcova – to je pokušaj da se oteža situacija, možda i destabilizuje, da se ojačaju konfrontacije”, rekao je Gorbačov za Interfaks.

On je apelovao da se ne žuri sa iznošenjem zaključaka. Na pitanje Interfaksa da li smatra da bi se sada mogli čuti pozivi da se uvede vanredno stanje u državi, Gorbačov kaže da ne isključuje tu mogućnost.„Ali, ako se krene tim putem, onda će se situacija u zemlji još više iskomplikovati”, upozorava Gorbačov.

On takođe ne isključuje da bi ovo ubistvo mogle da iskoriste i antiruske snage u inostranstvu.„Naravno, neke snage će pokušati da za svoje ciljeve iskoriste ovaj zločin... Oni razmišljaju o tome kako da se izbave od Putina. Mislim da se na Zapadu neće opredeliti na taj korak... Ipak, ubice su sigurno na to računale”, dodao je Gorbačov.

U međuvremenu istraga ubistva je dovela do pronalaska automobila iz kojeg je pucano na Njemcova. Vozilo je navodno identifikovano kao „lada priora”, sa registarskim tablicama iz Ingušetije, ruske republike na Severnom Kavkazu.

Istražni organi smatraju da je ubica bio profesionalac i da je bio upoznat sa njegovim kretanjem, ističe ruski medijski servis „Sputnjik”.

Njemcov je ubijen u petak oko 23 časa nedaleko od Crvenog trga u Moskvi dok je šetao sa manekenkom iz Kijeva Anom Durickajom (23). U Moskvi je za danas zakazana šetnja u čast ubijenog opozicionara. Prethodno je za nedelju bio planiran miting na kojem bi se kritikovala ekonomska politika Kremlja, a jedan od najavljenih učesnika bio je upravo Boris Njemcov.

D. V.

-----------------------------------------

Putin: Kazniti organizatore podlog ubistva

Ruski predsednik Vladimir Putin obećao je majci ubijenog Borisa Njemcova da će sve biti učinjeno kako bi se pronašle i kaznile ubice njenog sina, prenosi Rojters. U telegramu čiji sadržaj je objavio Kremlj Putin navodi: „Učinićemo sve da organizatori i izvršioci ovog podlog i ciničnog ubistva budu kažnjeni”.

On je poručio da je Njemcov ostavio trag u istoriji Rusije i da je uvek časno branio svoje stavove.

-----------------------------------------

Ko je bio Boris Njemcov

Moskva – Jedan od istaknutih lidera ruske opozicije, političar i biznismen Boris Njemcov (55) obavljao je više državnih funkcija tokom 90-ih godina, a zatim je postao oštri kritičar Vladimira Putina, piše Tanjug.

Moskovski dnevnik „Komerasant” ocenjuje da je reč o jednom od najpoznatijih ruskih političara u poslednjih 25 godina i da se prema njegovoj biografiji može ispratiti i istorija postsovjetske Rusije, dok Bi-Bi-Si navodi da je bio glasni kritičar Putina, između ostalog i zbog Putinove politike prema Ukrajini, ekonomske situacije u zemlji, i navodne korupcije u vreme priprema za Olimpijadu u Sočiju.

Njemcov je rođen 9. oktobra 1959. godine u Sočiju. Diplomirao je fiziku i matematiku na Državnom univerzitetu u Gorkom i autor je više od 60 naučnih radova iz oblasti kvantne fizike, termodinamike i akustike, a profesori, među kojima je bio i njegov deda, smatrali su ga za talentovanog fizičara.

Političku karijeru je počeo 1991. godine kada je postao gubernator Nižnjegorodskoj oblasti. Na to mesto ukazom ga je postavio tadašnji ruski predsednik Boris Jeljcin. Dve godine kasnije Njemcov je izabran u Savet federacije, a njegovu predizbornu kampanju, prema pisanju medija, finansirao je biznismen Andrej Klimentev, njegov prijatelj iz mladosti.

Njemcov je kasnije tužio Klimenteva sudu po optužbi za proneveru 18 miliona dolara kredita, zbog čega je ovaj osuđen na godinu i po dana zatvora, a tokom procesa svedočio je da je Njemcov od njega uzeo mito.

Njemcov je na mestu gubernatora Njižnegorodske oblasti bio do 1997. godine, a tokom nepuna dva mandata uspeo je da realizuje nekoliko važnih projekata izgradnje puteva, crkava, gasifikacije i socijalnih programa, a period njegove vladavine kao gubernatora obeležen je promocijom slobode medija.

Otkazao je učešće na predsedničkim izborima 1996. godine, iako je bio kandidat, a iste godine predao je Jeljcinu milion potpisa građana sa inicijativom da se prekine rat u Čečeniji.

Ukazom Jeljcina 17. marta 1997. godine postao je prvi zamenik tadašnjeg premijera Viktora Černomirdina, potom i član Saveta za bezbednost RF, a kasnije iste godine imenovan je za ministra energetike.

Njemcov je nekoliko puta bio biran u parlament Rusije, a prvi put je 1990. godine bio izabran za narodnog poslanika, 1993. godine ušao je u Savet Federacije, dok je od 1999 do 2003. godine bio je zamenik predsednika Državne dume i lider partije Savez desnih snaga (SPS).

Posle 2003. godine Njemcov se bavio biznisom a tokom 2005. i 2006. godine bio je savetnik tadašnjeg predsednika Ukrajine Viktora Juščenka.

Godine 2007. SPS ga je kandidovala za predsednika Rusije za izbore 2008. ali se povukao u korist Mihaila Kasjanova.

Godine 2008. bio je jedan od inicijatora formiranja opozicionog demokratskog pokreta „Solidarnost”. Godine 2009. je učestvovao na izborima za gradonačelnika Sočija i zauzeo drugo mesto.

Bio je zajedno sa Garijem Kasparovim i kopredsednik neregistrovane Partije narodne slobode (PARNAS), a učestvovao je i u masovnim demonstracijama protiv vlasti 2011-2012.

Tokom najmasovnijeg protesta opozicije u decembru 2011. godine na Trgu Balotnaja u Moskvi, Njemcova su izviždali nezadovoljni demonstranti i oterali ga sa bine pre nego što je uspeo da im se obrati. Od 2012. godine je kopredsednik političke partije „Republička partija Rusije - Partija narodna sloboda”.

Nosilac je nekoliko ruskih ordena, ali ukrajinskog.

Bio je oženjen i imao je četvoro dece.