Ucena ili istorijska ponuda

U obrazloženjima dela vlasti bliskog premijeru Vojislavu Koštunici zašto treba odbiti potpisivanje Političkog sporazuma EU sa Srbijom ključni argument se odnosi na činjenicu da ponuda iz Brisela dolazi istovremeno sa odlukom EU o slanju misije na Kosovo i Metohiju, kao i da bi potpis Srbije na taj sporazum značio posredno priznanje nezavisnosti Pokrajine. Sam premijer je eksplicitno rekao da bi tim činom „Srbija bila prva zemlja koja bi na posredan način priznala nezavisnost južne srpske pokrajine”. Ista teza je bila osnov zahteva poslaničke grupe DSS–NS za zakazivanje hitne sednice Skupštine Srbije, a ministar prosvete Zoran Lončar je istovremenu odluku EU o slanju misije na Kosmet i ponudu za potpisivanje Političkog sporazuma, samo dan posle predsedničkih izbora, ocenio kao „ogoljeni vid ucene” kojoj je „cilj rasparčavanje Srbije”.

S druge strane, potpredsednik vlade Božidar Đelić je politički sporazum koji je Savet ministara EU predložio 28. januara Srbiji na potpisivanje ocenio kao „istorijski momenat”, „pošto se Srbiji prvi put u jednom međunarodnom sporazumu garantuje punopravno članstvo u EU”.

Potpredsednik Izvršnog odbora DSS-a Dragan Šormaz za „Politiku” kaže da u tekstu sporazuma EU pokazuje dobru volju da sarađuje sa Srbijom, ali naglašava da „smo to imali i do sada”, te da sporazum ništa ne znači. „Uostalom nije sporan odnos Srbije prema EU, nego njen prema nama zbog načina na koji žele da pošalju misiju koja ima zadatak da podrži Ahtisarijev plan koji je odbijen u SB UN”, kaže Šormaz i zaključuje da bi potpis Srbije na politički sporazum značio da „mi pristajemo da sarađujemo sa međunarodnom organizacijom koja vrši agresiju na našu teritoriju. Šta to drugo znači nego da odobravamo ono što oni rade”.

Najveće zamerke pobornika odbijanja ovog sporazuma odnose se na političke poteze EU koji su usledili prošlog vikenda. Naime, oni neuobičajenim ocenjuju što je u petak iz Brisela ministarstvima inostranih poslova zemalja članica EU poslato pitanje da li imaju nešto protiv misije koja je do sada najveća u istoriji EU, najskuplja, najambicioznija, a da su pri tome tražili da ambasadori pošalju odgovor do 12 sati u ponedeljak. „Oni koji kažu da je to tehnički deo posla, a da je politička odluka doneta 14. decembra – ne govore istinu, pošto je odluka o slanju misije formalnopravna i ona će u petak biti objavljena u Službenom listu EU. To je pravna odluka koju su tempirali u vreme predsedničkih izbora i dozvolili izjašnjavanje u trenutku kada budu poznati rezultati”, zaključuje izvor „Politike” iz vlade blizak DSS-u.

„Ako uzmete u obzir te dve činjenice koje dolaze iz iste međunarodne organizacije koja, navodno, želi sa nama da sarađuje, koja kaže da želi da mi budemo njen član i da smo mi najznačajniji partner na zapadnom Balkanu, vi ste onda politički slepi ako ne možete da odvojite politički sporazum od odluke o slanju Misije EU”, kaže ovaj izvor.

Savetnik potpredsednika vlade Božidara Đelića Vladimir Todorić tvrdi da su politički sporazum i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju komplementarni i da nije tačno da politički sporazum nudi manje. „EU nije samo ekonomska nego i politička organizacija. SSP se odnosi prvenstveno na postizanje jedinstvenog tržišta i zakonodavnog okvira sa EU. Uobičajena praksa do sada bila je da kada se završi implementacija sporazuma prelazi se na politički deo pridruživanja, u kome se izjašnjava da li neko hoće ili ne da bude njen deo”, kaže Todorić i zaključuje da je ta politička dimenzija upravo sadržana u političkom sporazumu koji nam je bio ponuđen.

Što se tiče pravnog dela sporazuma, i deo vlade koji odbija njegovo potpisivanje, ali i oni koji smatraju da je to propuštanje šanse ka evropskim integracijama saglasni su u oceni da se sa pravnog aspekta ne radi o ugovoru, nego o deklaraciji. Izvor „Politike” blizak DSS-u tvrdi da Politički sporazum nije normativni tekst zato što nema pravne obaveze, proceduralnu snagu, ne sadrži odredbu o tome da li podleže ratifikaciji, niti do kada važi. On upozorava da se pažljivim čitanjem uočava da se EU ni na šta ne obavezuje, nego se samo zalaže i izražava dobru volju. „Priča da za ovaj Politički sporazum nije potrebna ratifikacija je formalnopravno tačna, ali je ona uvod u mnogo širu priču, uvod u specifične stvari za koje je apsolutno potrebna ratifikacija”, navodi ovaj pravnik.

Savetnik potpredsednika vlade Vladimir Todorić nije hteo da se upušta u polemiku sa neimenovanim izvorima, ali je naveo da politički sporazum „nije ugovor o kupoprodaji stana”. On se takođe slaže da Politički sporazum po sadržaju nije pravni akt, već više deklaracija.

„Ovde se radi o tome da oni nama nude članstvo, a mi potpisujemo da ga prihvatamo u perspektivi”, kaže Todorić.

Međutim, pravna tumačenja političkog sporazuma postala su kamen spoticanja pošto je EU istovremeno najavila slanje misije EU na Kosmet, čemu se, ako nema odluke Saveta bezbednosti UN, protivi Srbija. Stav koalicije DSS–NS je da pristaju na ispunjenje svih uslova, kao i sve druge zemlje koje su postale članice EU, ali ne i na uslov odricanja od dela teritorije.

Takav stav savetnik potpredsednika Todorić ocenio je kao proizvoljna tumačenja i predložio da se takvi politički stavovi stave na forume i da „prestanu da ucenjuju”. „Ako su toliko sigurni u taj stav, koji ja smatram legitimnim, ne treba da ga puštaju na mala vrata, nego da ga ponude građanima na izjašnjavanje”, rekao je Todorić.