Neizvesno pomirenje Turaka i Kurda

Posle trideset godina oružanih sukoba – koji su odneli skoro 40.000 života – pojavljuju se signali da su Turci i Kurdi spremni da konačno odlože oružje i pokušaju da probleme rešavaju za pregovaračkim stolom.

Prvi potez je povukao lider Radničke partije Kurdistana (PKK) Abdulah Odžalan,  se već 15 godina nalazi u zatvoru gde izdržava doživotnu robiju. Posle tajnih pregovora sa predstavnicima vlade on je pozvao svoje sledbenike da se razoružaju i da se za prava Kurda bore političkim sredstvima.

„Pozivam članove PKK da održe vanredni kongres i donesu stratešku i istorijsku odluku kako bi se prekinula oružana borba”, istakao je Odžalan u poruci koju je prenela kurdska delegacija koja ga je posetila u zatvoru.

Tanjug međutim prenosi da su kurdski pobunjenici juče odbili poziv svog lidera da polože oružje, navodeći da turska vlada mora prvo da preduzme korake na unapređenju demokratije i povuče kontroverzni zakon o bezbednosti o kome se raspravlja u parlamentu.

Pobunjenici su poručili da su već primenili prekid vatre u sklopu mirovnih napora na okončanju krvavih sukoba koji traju tri decenije. Turska vlada mora da „pokaže iskrenost” odustajanjem od zakona kojim se povećavaju ovlašćenja policije, poručuju Kurdi.

Odžalanov potez je međutim odmah pozdravljen u turskoj vladi, a vicepremijer Jalčin Akdogan je poručio da „dve strane nikad nisu bile bliže primirju”.

Nijedna vlada se dosad nije usudila da pregovara sa „teroristima i separatistima”, iako je Turska našla pod pritiskom Evropske unije da reši „kurdski problem”. Redžep Tajip Erdogan je, još dok je bio premijer, povukao hrabar potez: započeo je tajne pregovore sa Odžalanom koji još uvek ima veliki uticaj među kurdskim pobunjenicima. U Ankari su shvatili da samo tako mogu zaustaviti dalje krvoproliće, što je jedan od preduslova za približavanje Briselu.

U Turskoj živi oko petnaest miliona Kurda uglavnom na jugoistoku Anadolije. To je drevni narod koji ima svoj jezik, kulturu, običaje, ali igrom istorijskih okolnosti nikada se nije izborio za državu. Odžalan je, kao lider PKK, 1984. godine  podigao oružanu pobunu kako bi se izborio za veća prava svog naroda koji u Turskoj nema ni status nacionalne manjine.

PKK je u međuvremenu zabranjena a u Americi i EU našla se na listi terorističkih grupa. Turska obaveštajna služba je u saradnji sa CIA, 1999. godine u Najrobiju na prevaru uhapsila Odžalana. U maratonskom procesu on je osuđen na smrtnu kaznu koja mu je u međuvremenu preinačena u doživotnu robiju. Lider PKK izdržava kaznu u zatvoru na ostrvu Imrali u Mramornom moru.   Jedno vreme je bio u totalnoj izolaciji, kao jedini osuđenik u celom kazamatu koji je ispražnjen. Posle početka tajnih pregovora te stege su olabavile: društvo mu sada prave desetak kažnjenika a može da gleda i određene TV kanale.

Kakva će biti njegova dalja sudbina nije jasno. Na mitinzima njegovih pristalica čuju se zahtevi da bude pomilovan. Teško je poverovati da će se vlada usuditi da povuče takav potez, jer bi to izazvalo žestoka reagovanja nacionalista koji i dalje smatraju da je on „najveći krvnik Turske” i da je „ubica dece”. Ali, to pitanje će se pre ili kasnije naći na dnevnom redu, a kao kompromisno rešenje nezvanično se već pominje da bi mogao biti prebačen u kućni zatvor.