Struja, ipak, skuplja od aprila

Kopaonik – Ono što su državni zvaničnici izbegli otvoreno da kažu prvog dana Biznis foruma o poskupljenju struje, drugog dana, rekao je Deheng Kim, šef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji. Struja će od aprila biti skuplja za 15 odsto. To je u skladu sa Memorandumom o ekonomskoj politici koji je vlada potpisala sa Fondom, rekao je Kim.

– Ne znam šta je juče o tome rekao premijer tako da ne mogu da komentarišem njegovu izjavu, ali po Memorandumu struja će poskupeti 15 odsto. Razmotriće se i da li će biti potrebe za daljim povećanjem cene električne energije 2016 – precizirao je Kim. 

Koliko će u ukupnom iznosu od 15 odsto biti akcize na struju, a koliko sam rast cena je nešto oko čega će morati da se dogovore vlada i Elektroprivreda Srbije, pojasnio je kasnije novinarima.

Premijer Aleksandar Vučić je juče na ovom istom mestu rekao kako će se o toj temi razgovarati sa EPS-om i MMF-om.

– Dobićete obaveštenje blagovremeno. Znate da ne izbegavam odgovore i to ste mogli da naučite od mene. Mislite li da ću to da krijem? Neću, nego ću ako bude trebalo izaći pred sve i reći da struja mora da poskupi zbog toga i toga toliko i toliko – kazao je Vučić.

Po Zakonu o zaštiti potrošača, EPS mora javno da objavi poskupljenje 30 dana ranije. Znači, po zakonu, da najava poskupljenja već kasni. Ova kompanija još nije poslala zahtev Agenciji za energetiku za poskupljenje struje. Ono što nezvanično može da se čuje je da se još dogovara koliko će biti akcize na struju u procentima a koliko će biti poskupljenje. Prvobitno je plan bio da struja poskupi 10, a da akcize budu pet odsto. Trenutno se razmatra da taj odnos bude osam prema sedam. Za MMF, bitno je da se u konačnom zbiru dobije 15 odsto. Naši izvori kažu da će MMF možda i progledati kroz prste Srbiji ukoliko poskupljenje malo zakasni, ali se ne sme dogoditi da dođe prva revizija aranžmana u maju, a da struja nije poskupela.

Kad je reč o smanjenju broja zaposlenih u javnom sektoru, Deheng Kim, šef Kancelarije MMF-a, potvrdio je da će broj zaposlenih u javnom sektoru ove godine biti manji za pet odsto. Kako je pre dva dana istakao premijer Vučić, očekuje se da prirodni odliv bude nešto veći, jer će više ljudi otići u penziju pa će ciljano otpuštanje biti od 1,7 do 1,9 odsto. Prevedeno u brojke to je oko 10.000 ljudi.

Za Dehenga Kima, šefa Kancelarije MMF-a prihvatljivo je da, ako prirodni odliv bude veći, otpuštanja budu manja.

Kori Udovički, ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nije želela javno da govori o konkretnim brojkama kad se radi o smanjenju broja zaposlenih. Kako kaže, to je proces o kome mora da se razgovara unutar vlade: „Mislim da je red da lekar prvo saopšti pacijentu da je bolestan, pa tek onda da on to čita u novinama”.

Ona je zamerila organizatorima Foruma što u diskusijama ne učestvuju predstavnici malih i srednjih preduzeća.

Za razliku od prvog dana foruma kada rasprave među učesnicima nije bilo, juče su već mogli da se čuju disonantni tonovi.

Prema rečima Gorana Radosavljevića, sa Fakulteta za finansije ekonomiju i administraciju, podaci govore da su poreski prihodi u januaru realno niži za jedan odsto. S druge strane, subvencije su povećane, smatra on. Uprkos smanjenju plata i penzija, kada se uporede prvobitni budžet za 2014. godinu i ovogodišnja država kasa, rashodi su na gotovo istom nivou, smatra Radosavljević.

– Država, da bi prikazala manji deficit, smanjuje kapitalne izdatke. To je veoma loše – kazao je Radosavljević.

Posle kritika na račun ministra finansija, čule su se kritike i na rad guvernera Jorgovanke Tabaković. One su došle od njenog prethodnika Dejana Šoškića. On je podsetio da je mandat NBS ciljanje inflacije.

– A mi u poslednje dve godine implicitno imamo ciljanje kursa – kazao je Šoškić.

– Ne slažem se s tim – prekinuo ga je Miroljub Labus, profesor Pravnog fakulteta.

– I ja se nisam slagao sa mnogo toga što sam čuo ovde, pa sam slušao. Dozvolite mi da završim. Ako je privreda u recesiji, što je u Srbiji slučaj, ako je inflacija ispod cilja, što je opet naš slučaj, onda morate da relaksirate monetarnu politiku – kazao je Šoškić i dodao da je referentna kamatna stopa NBS visoka u odnosu na inflaciju.

Miroljub Labus, inače, već godinama baš na ovom mestu zastupa stav da Srbija treba da ukine dinar i pređe na evro.

Juče je istakao da ne očekuje pad javnog duga posle tri godine od primene mera fiskalne konsolidacije. Inače, vladin plan predviđa da posle 2017. nivo javnog duga otpočne da pada.

„Esmark” je dobrodošao

Ministar privrede Željko Sertić istakao je da je nekoliko kompanija zainteresovano za upravljanje železarom. Dobrodošao je i, kako reče, i američki „Esmark” s kojim vlada nije našla zajednički interes o preuzimanju te naše čeličane. Inače, ova kompanija je, kako prenosi Rojters, juče istakla da je zainteresovana da učestvuje na javnom pozivu, s namerom da kupi srpsku čeličanu do 1. januara 2016. godine.

– Do petka je rok za prijavu, sve kompanije pa i „Esmark” imaju obavezu da uplate deo depozita za učešće, moraju da potpišu izjavu poverljivosti i preuzmu dokumentaciju – rekao je Sertić.

U subotu će se znati ko se javio na javni poziv za upravljanje železarom. 

Anica Telesković

--------------------------------------------------------------

Vujović: Suficit u budžetu-povećanje prihoda i manji rashodi

BEOGRAD – Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je večeras da je suficit u budžetu u januaru i februaru zasnovan na povećanju prihoda i na manjim rashodima, a da su prihodi povećani zahvaljujući naplati PDV-a i akzicama, ali i neporeskim prihodima u koje ulaze dividente koje plaćaju javna preduzeća.

Vujović je, u Dnevniku RTS-a, istakao da su investicije malo sporije realizovane, ali da će to biti kompenzovano u martu, dodajući da očekuje da će se pozitivan trend nastaviti.

Ministar finansija je rekao da očekuje da će manjak u budžetu na kraju godine biti niži od planiranog, kao i da osim dopunskih prihoda, vlada drži rashode pod kontrolom i da se vodi računa o troškovima spoljnog duga.

„Najvažnije je da pregled za prvi kvartal, koji će biti rađen u maju, bude pozitivan, i da se taj trend nastavi do kraja godine”, naglasio je Vujović.

Kada je reč o povećanju cene struje, Vujović je naveo da su razgovori o tome dugo trajali i ponovio da će povećanje iznositi 15 odsto, a da će tačan odnos između povećanja cena struje i akzica biti određen naknadnim analizama, dodajući da će akcize biti sastavni deo tog povećanja od 15 odsto.

„Važno je što će prihod od akzica ići direktno u budžet”, naglasio je Vujović.

Ministar finansija je govoreći o javnom dugu rekao da stvarni devizni izraz duga nije porastao već da su porasle kursne razlike.

„Da li će jačanje dolara biti trajna kategorija, to ćemo videti, to se svi u svetu pitaju”, rekao je Vujović.

Ministar je takođe rekao i da, ako prodamo „Telekom”, deo prihoda će biti usmeren na otplatu duga.

Komentarišući ekonomski forum na Kopaoniku, Vujović je rekao da Vlada Srbije ima visok stepen podrške za reforme koje su već dale rezultat i dodao da je politička odlučnost za sprovođenje reformi demonstrirana već prvog dana foruma.

Ministar je naveo da sledi faza potpune implementacije i reforma javnih preduzeća, a paralelno sa tim i kontrola svih elemenata rashoda i ponovio da je cilj da se od gubitaša napravi glavni izvor prihoda za budžet. Tanjug

--------------------------------------------------------------

Strani investitori: Hoćemo jednake uslove za sve

KOPAONIK – Strani investitori očekuju od Vlade Srbije stvaranje jednakih uslova poslovanja za sve kompanije, a ne da se pojedinima dodeljuje državna pomoć, jer to vodi ka nelojalnoj konkurenciji, saglasili su se večeras na Kopaonik biznis forumu predstavnici stranih kompanija.

Na panelu „Očekivanja stranih investitora u pogledu ekonomskih reformi” poručeno je da su kompanije zadovoljne koracima koje je Vlada načinila, pogotovo usvajanjem Zakona o radu, Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o stečaju.

Međutim, kako su naveli, jednaki uslovi poslovanja su ključni preduslov za stvaranje privlačnog poslovnog okruženja.

„Potrebna je predvidivost i jednaki uslovi za sve”, poručio je predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Frederik Koen.

On kaže da nije fer to što neka državna preduzeća dobijaju subvencije.

„Znamo da to ima socijalni efekat, ali ove stvari moraju da se isprave”, poručio je on.

Sa njim se saglasio i generalni direktor DDOR osiguranja Đorđo Markeđani koji je rekao da pod jednakim uslovima podrazumeva postojanje propisa na nivou svih članica EU, ali i onih koji su u postupku pristupanja kako bi sve kompanije poslovale pod istim tržišnim principima i bile jedna drugoj lojalna konkurencija.

On je naveo da su stranim investitorima potrebne jasne norme i standardi, stabilni propisi i sprovođenje zakona.

Koen je dodao i da je za investitore, pođednako kao i građane veoma važno smanjenje javnog duga i deficita, jer ukoliko do toga ne dođe, i investitori će to „debelo platiti”.

Sklapanje aranžmana sa MMF je, kako je naveo, dobar znak da će se ovi makroekonomski parametri postaviti na održivu putanju.

„U sledećih nekoliko meseci ključno će biti da Vlada uspešno okonča privatizaciju preduzeća, što će dovesti do smanjenja deficita, a novac koji je davala gubitašima moraće bolje da uposli”, istakao je on. Tanjug

--------------------------------------------------------------

Kostić: Uložio bih u Zvezdu, Partizan, ali da uslovi budu javni

KOPAONIK – Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić izjavio je večeras da bi prvi bio zainteresovan da investira ako bi bilo uslova za javno privatno partnerstvo u fudbalskim klubovima Crvena Zvezda i Partizan.

„To bi bio odličan primer za javno privatno partnerstvo kada bi uslovi bili javno objavljeni, odnosno transparentni”, rekao je Kostić na Kopaonik biznis forumu.

Odgovarajući na pitanje o javno privatnom partnerstvu u banjskom turizmu, Kostić je naveo primer Jošaničke banje za koju je pre nekoliko godina bio zainteresovan.

Međutim, dodao je, opštinski čelnici su odmah počeli da smišljaju koliku bi cenu tražili i ništa se nije desilo do danas, osim što temelji koje je svojevremeno napravio Fond zdravstva propadaju i takvi u suštini ne vrede ni dinara.

On je još naveo da je MK Grupa u 2014. dala na ime poreza i doprinosa oko 92 miliona evra, a 44 najuspešnije privatne kompanije u Srbiji oko milijardu evra i to zato što su, kako je rekao, bile uspešne.

„A šta da nisu bile uspešne”, zapitao je. Tanjug