Velika retrospektiva evropskog džeza

Roterdam – Amerika se dobrovoljno odrekla neprikosnovenog prava na džez onog trenutka kada je u popularnu muziku počeo da ulazi veliki novac. Još šezdesetih godina prošlog veka mnogi američki džezeri odlučili su da se presele u Evropu koja ih je bolje prihvatala. Njihovo prisustvo na evropskom kontinentu je, s druge strane, bilo zamajac rađanja autentične evropske džez scene, pri čemu su se vodeći likovi trudili da ponude novi džez koji će biti inspirisan Amerikom, ali i uključiti elemente evropske klasične muzike, muzike 20. veka, folklora i lakih nota.

Da je džez ozbiljno mutirao u mašti Evropljana, konačno je "priznao" i North Sea Jazz festival u Roterdamu. Najveći svetski sajam džeza ove godine je priredio nekoliko posebnih programa posvećenih džezu u Evropi, kao i finale takmičenja Evropske radiodifuzne unije (EBU) – European Jazz Competition. Na scene roterdamskog kompleksa Ahoy popeli su se vodeći evropski džez umetnici i novi klinci, koji su uverili prisutne da za budućnost evropskog džeza ne treba brinuti.

Anri Teksje (Francuska), Miša Mengelberg (Holandija) i Bari Gaj (Engleska) nastupili su u okviru programa ispravno nazvanog "Ikone evropske improvizacije". Sva trojica sada u sastavima imaju i mlade muzičare kojima prenose svoje iskustvo – uz Teksjea je njegov sin Sebastijen (saksofon), u prvoj liniji Gajevog "New Orchestra", uz legendarnog saksofonistu Evana Parkera (Engleska) nalazi se najbrži saksofonista novog doba Mats Gustafsen (Švedska), a sa Mengelbergom i njegovim partnerom Hanom Beninkom, u ICP Orkest (Instant Composers Pool) sviraju sveži diplomci holandskih džez akademija. Zajednički imenitelj ovih sastava je neverovatna sposobnost organizovanja buke – umetnici se razilaze i okupljaju oko jednog motiva, izluđujući džez amatere koji teško uspevaju da shvate šta je napisano, a šta improvizovano.

Predstavljanje novih izdanja nemačke produkcije ECM otvoreno je nastupom ansambla Kristijana Valumreda, još jednog norveškog umetnika koji verodostojno opisuje melanholiju evropskog severa, uz elemente folklora i klasičarskog minimalizma. Poljski trubač Tomaž Stanko (dobitnik Hans Koller Prize, nagrade za najboljeg evropskog džez muzičara 2002) bira teren neobopa, gde raskošni improvizatorski talenat dolazi do punog izražaja. Legendarni italijanski trubač Enriko Rava konceptualno je ostao u sedamdesetim godinama prošlog veka. U frontu uz njega je mladi trombonista Đanluka Petrela, koga je u Roterdamu dočekalo prijatno iznenađenje – Paul Acket Award (nagrada koja nosi ime osnivača festivala), za evropske talente koji zaslužuju veću pažnju. Drugi Ravin pulen i učenik, pijanista Stefano Bolani izveo je solo resital prikazujući superiornu tehniku i izvanredan smisao za savremenu kompoziciju.

Najhrabriji program nosio je ime "Novi zvuci Evrope" – trija Gvilima Simkoka (Engleska), Dimitrija Bodurova (Bugarska) i Žan-Mark Folca (Francuska), odnosno kvartet Matijasa Ejka (Norveška) koji se tek spremaju da prvi put uđu u studio i prilika da nastupe na ovakvom događaju može da im bude fantastičan podsticaj. Veliki plus organizatorima za odluku da sastave ovakav program, a mladi džez klinci su im se odužili odličnom svirkom. Drugi sličan program bio je finale EBU takmičenja, na kojem je pobedio engleski sastav "Empirical". Uz novčanu nagradu od 5.000 evra, očekuje se pomoć EBU u ugovaranju gostovanja sastava na vodećim svetskim džez festivalima.

Specijalitet nove evropske džez scene je humana upotreba elektronike u pokušaju stvaranja džeza koji će biti prihvatljiv i tehno generaciji. Lider ovog stila je norveški trubač Nils Peter Molvaer, ove godine u društvu gitariste Eivinda Arseta (Norveška) i basiste Bila Lasvela (SAD), što je osim boja džeza i elektronike značilo i aspekte Hendriks-orijentisanog roka i fankija. Trio švedskog pijaniste Esbjorna Svensona (E.S.T.) koristi elektroniku samo kao suptilni dodatak poetičnim razigravanjima muzičara. Engleski sastav "The Cinematic Orchestra" nudi neo-sing i džez-soul za hipnotički ples, uz zanimljive projekcije psihodeličnih video spotova na platnu iza njih. Neposredno pred njihov nastup, publiku koja je bila zaintrigirana objavom "Special Performance From London (Secret)" obradovao je nastup britanskog pijaniste Džejmija Kalama, velike zvezde popularne muzike i džeza u kamernom klupskom ambijentu.

Bilo je i čistog folklora. Holandski "Amsterdam Klezmer Band" bavi se jevrejskim muzičkim nasleđem i balkanskom tradicijom. Rumunski "Fanfare Ciocarlia" jedan je od najpoštovanijih limenih sastava Evrope. Srpsko-mađarsko-tursko-poljsko-holandska družina "Carlama" aranžirala je muziku naših trubača za kvartet saksofona i dva udarača. Program "Istočnoevropski džez", sa dva sastava iz Poljske i po jednim iz Mađarske i Moldavije, takođe je diskretno bio obojen narodnom tradicijom. Ostaje bolan ukus da nije bilo mesta ni za jedan srpski bend – bilo za naše trubače, bilo za autentične džez ansamble Vasila Hadžimanova, ili Vlade Maričića. Možda bi iza ovakvih inicijativa trebalo da stane i neka zvanična institucija, poput Ministarstva kulture Srbije, koja bi ostvarila kontakt sa organizatorima i pomogla gostovanje materijalnim sredstvima. Znajući da je na ranijim izdanjima festivala redovno bilo boja Balkana (ali u izvođenju naših ljudi iz egzila, poput Bojana Zulfikarpašića, Vesne Petković ili Ljiljane Petrović Batler), verujemo da bi organizatori sa entuzijazmom dočekali ovakvu inicijativu.