Supruga Tonija Blera u poslu na Jadranskoj obali

Istraživanje nafte i gasa u Jadranskom moru, uz obale Hrvatske i Crne Gore, ujedinilo je u nameri za profitom dve vlade, ali i podgrejalo stari teritorijalni spor oko Prevlake. Ipak se očekuje da će dvodnevni simpozijum koji je juče počeo u Budvi pomoći da se prevlada bilateralni spor i da će tokovi kapitala nadjačati proteste ekoloških nevladinih organizacija iz dve države.

Britanski „Gardijan” u ponedeljak je otkrio da će glavni govornik na ovom simpozijumu biti Šeri But, supruga bivšeg premijera Tonija Blera, u svojstvu predsedavajuće advokatske kancelarije „Omnija strategije”, koja pruža strateški konsalting vladama, uključujući i one u Gabonu i Kazahstanu.

Zanimljivo je da supruga bivšeg britanskog premijera već zastupa Albaniju u jednom visoko milionskom sporu. A Tirana je, uz angažovanje kompanije „Šel”, već započela seizmološka istraživanja kako bi se priključila projektu istraživanja nafte i gasa uz Jadransku obalu. Zagovornici ovog projekta, u nameri da pridobiju javno mnjenje, uključuju i politički, a ne samo ekonomski momenat, tvrdeći da bi ova istraživanja mogla da pomognu Evropi da smanji zavisnost od ruskih energenata.

Jadranski samit o nafti i gasu organizovan je, prema navodima na sajtu organizatora, kako bi „omogućio državnim institucijama ostvarivanje kontakata sa stranim i lokalnim investitorima u cilju prikazivanja mogućnosti iz oblasti nafte i gasa u regionu, a naročito u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji”. Program će na ministarskom i privrednom nivou obuhvatiti zakonski okvir, finansiranje, infrastrukturu i servisne usluge neophodne za podršku i razvoj ove industrije.

Crna Gora je, kao i Hrvatska, već raspisala tender za istraživanje nafte i gasa uz obalu, a u februaru je najavila da je započela i pregovore sa ponuđačima. Hrvatska je prošle godine raspisala prvi tender za istraživanje nafe i gasa na Jadranskoj obali i nada se da bi početak ovog procesa mogao privredi da donese 2,5 milijarde dolara ulaganja tokom petogodišnjeg perioda.

Tender je raspisan za površinu od oko 36.000 kvadratnih kilometara od Istre do blizu Kotorskog zaliva, a prve dozvole će biti dodeljene već sledećeg meseca. U trci su američki „Marton ojl”, italijanski ENI i hrvatska INA, dok se u septembru očekuje raspisivanje još jednog tendera za istraživanja na novim površinama.

Pošto bi istraživanja trebalo da se izvode uz obalu, hrvatski i crnogorski interesi su se preklopili oko Prevlake, a hrvatski premijer Zoran Milanović je optužio svog južnog suseda da ima teritorijalne pretenzije u delu teritorijalnih voda. Protokolom o Prevlaci iz 2002. godine dogovoren je samo privremeni režim razgraničenja dve države, ali u području teritorijalnih voda.

Protivnici upozoravaju da će istraživanje štetiti turizmu i da bi mogli da imaju ozbiljne posledice po životnu sredinu. Organizatori i učesnici simpozijuma juče su se suočili sa protestima članova crnogorske nevladine organizacije „Grin houm” i udruženjem hrvatskih organizacija „S. O. S. za Jadran”, koji su posvećeni pitanjima ekologije i zaštite životne sredine.

Kako je hrvatski premijer pod većim i dužim pritiskom, a suočava se i sa predstojećim izborima, predložio je da se pitanje istraživanja gasa i nafte u blizini jadranske obale i ostrva reši referendumom. Milanović je rekao da bi to bio dobar način da se vidi da li žele da „iskoriste minerale i sirovine”.

I dok Šeri But govori na samitu o eksploataciji energije duž netaknute obale u Crnoj Gori i Hrvatskoj, „Gardijan” citira protivnike: „Ljudi dolaze kod nas zbog netaknute prirode. Niko ne želi da se kupa u moru u kome se vide naftne platforme i cisterne i cevovodi na kopnu. Svi mi imamo vile i stanove koje sa pogledom na more nudimo turistima. Ovo je kao da stavite slona u staklarsku radnju. Borićemo se protiv toga do poslednjeg daha.”

U pokušaju da saznaju da li je gospođa But svesna kontroverzi u vezi sa istraživanjima nafte u Jadranskom moru, britanski novinari su iz njene advokatske firme dobili saopštenje u kome se navodi da će „gospođa Bler naglasiti značaj primene najbolje međunarodne prakse u efikasnom rešavanju ključnih socijalnih i ekoloških izazova”.