Nova kriza, a još se nismo oporavili od prethodne

Prema fiskalnoj strategiji vlade od 2014. do 2017, osnovni ciljevi ekonomske politike u te tri godine su: 1) stabilizacija duga i uspostavljanje trenda njegovog smanjenja; 2) podsticanje privrednog rasta zasnovanog na investicijama i izvozu; 3) rast zaposlenosti i povećanje životnog standarda nakon snažnijeg pokretanja privredne aktivnosti.

Prema podacima Ministarstva finansija, što se javnog duga tiče, on je u 2014. dostigao 70 odsto, koliko je iznosilo učešće javnog duga, tj. duga centralnog nivoa vlasti u BDP. Deficit državnog budžeta dostigao je oko 180 milijardi dinara. Strane direktne investicije donekle su povećane i iznosile oko 1,2 milijarde evra, dok je izvoz zabeležio rast od 1,4 odsto. Zvanična stopa nezaposlenosti je smanjena i iznosi oko 17 procenata uglavnom usled povećanja neformalne zaposlenosti.

U Srbiji je u januaru zabeležena deflacija na mesečnom nivou od 0,2 odsto, dok je međugodišnja inflacija iznosila 0,1 procenata, prema objavljenim podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Izvršni odbor NBS je smanjio referentnu kamatnu stopu u novembru sa 8,5 na osam odsto, imajući u vidu da se međugodišnja inflacija od marta prošle godine kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, što se očekuje da će se nastaviti u narednom periodu zbog deflatornih tendencija, ali i usporavanja tražnje.

Otvara se pitanje preispitivanja monetarne i fiskalne politike u situaciji u kojoj se nalazi srpska ekonomija: recesija i inflacija ispod donje granice inflacionog cilja. Dosadašnjem kretanju inflacije doprineli su, pre svega, nizak rast regulisanih cena i primarnih proizvoda. Valja podsetiti da se u Evropi referentne kamatne stope centralnih banaka zemalja u recesiji i sa niskim privrednim rastom nalaze u rasponu između nula i 0,5 odsto i da su snižavane u više navrata.

BDP Srbije je u 2014. zabeležio realni pad od dva odsto u odnosu na predhodnu godinu, pre svega usled snažnog pada industrijske proizvodnje. Taj pad je uglavnom posledica štete koje su poplave u maju nanele energetici i rudarstvu, ali i usporavanja ekonomskog oporavka zone evra.

U Srbiji bi neophodno bilo uspostaviti monetarnu politiku koja može da pomogne oporavak privrede u uslovima niske inflacije. Neophodno je dalje restrukturiranje finansijskog sektora i bilansa banaka kao i jačanje kreditne tražnje.

Na srpsku ekonomiju svakako utiče ekonomski oporavak u evrozoni, gde ekonomski rast i tražnja slabe kao i rizik da se niska inflacija pretvori u deflaciju. Naša ekonomska politika treba da se nosi sa nasleđem ekonomske krize iz 2009. godine i niskog potencijalnog ekonomskog rasta. Dok god je tražnja niska, monetarna usklađenost kao i snižavanje kamatnih stopa je krucijalno, iako su one smanjene za četvrtinu u prethodnih godinu i po dana.

Međutim, to ne znači da ne treba pribeći merama fiskalne politike koje mogu da podrže ekonomski oporavak. Tako, na primer, investicije u infrastrukturu, iako finansirane iz kredita, mogu biti opravdane i pomoći da se poveća tražnja kao i ponuda u kratkom i srednjem roku.

Javna kapitalna potrošnja je u Srbiji nastavila da opada u 2014. i nalazi se na nivou od oko dva odsto BDP u odnosu na 2008. kada je iznosila oko četiri procenta, iako imamo velike infrastrukturne potrebe. Da bi se podstakla tražnja i povećao ekonomski rast treba pronaći adekvatan nivo investicija. Investicije su u Srbiji 87 procenata državne, a svega 13 procenata privatne, dok je učešće privatnog duga u BDP znatno veće čak – 95 odsto.

U Srbiji, strukturne reforme treba i mogu da pomognu. Međutim, treba jasno odrediti koje su strukturne reforme najpotrebnije, a koje je politički moguće sprovesti. Reforme, između ostalog, moraju biti usmerene na bolju i jaču poresku upravu što treba da dovede do povećanja poreskih prihoda, efikasno restrukturiranje javnih preduzeća, smanjenje direktnih i indirektnih subvencija javnih preduzeća, povećanje efikasnosti i smanjivanje zaposlenosti u javnom sektoru i efikasniju borbu protiv sive ekonomije.

Izazov za kreatore ekonomske politike je da uspostave poverenje tržišta kroz jasan plan kako prevazići nasleđe prethodne finansijske krize i kako se u isto vreme boriti sa niskim potencijalnim privrednim rastom.

* Evropska investiciona banka