Da li će neko od „petorke" EU priznati Prištinu

Ponovo se pokazuje pojačani i, očigledno, orkestrirani pritisak dela Evropske unije i Amerike na pet država EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine. Kao što je to uradio i pre dve godine, Evropski parlament je opet zatražio priznanje kosovske nezavisnosti, da bi se dodatno omogućila normalizacija odnosa Beograda i Prištine, a Dženifer Raš, nekadašnja otpravnica poslova ambasade SAD u Beogradu, sada zamenica šefa Unmika, misli da bi upravo priznanje donelo socijalni mir kosovskoj teritoriji.

Očigledno veoma ohrabren ovim talasom sa Zapada, Bekim Čolaku, kosovski ministar za evrointegracije, izjavio je da očekuje da će pet zemalja EU na kraju doći do zaključka da je Kosovo sposobno da funkcioniše kao samostalna demokratska zemlja i da bi nezavisnost prve mogle da priznaju Grčka i Rumunija.

Kosovskom ministru, bez sumnje, ide u prilog da spekuliše s pozitivnim ishodom aktuelnog zapadnog pritiska na zemlje koje su sve od 2008, od jednostranog kosovskog poteza, bile nepokolebljivo protiv državnog statusa Kosova. Kako ocenjuje Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške inicijative i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za KiM, ministri samozvane vlade Kosova nisu relevantni za te stvari, već njima taj posao završava Amerika, čiji je pritisak u svetlu ukrajinske krize dodatno pojačan, „ne samo na Rumuniju i Grčku, nego i na Slovačku”.

Imajući sve to u vidu, postavlja se pitanje da li će ipak neka od zemalja evropske „petorke” – u kojoj su i Španija i Kipar – pokleknuti?

Rekavši da verovatno postoje izvesni „pritisci i lobiranja” ka zemljama koje nisu priznale Kosovo, Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije, kaže da ne veruje da će se to dogoditi. „Reč je o zemljama koje su iznele čvrste principijelne stavove, zbog čega nisu priznale samoproglašenu nezavisnost kosova”, ističe ona.

Da ne bi trebalo očekivati nekakva iskakanja iz te grupe, smatraju i posmatrači, mada pojedini ukazuju da se u stavovima ovih država uočavaju neke nijanse. Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, kaže da ne vidi da se otvorio prostor za pomeranja u okviru „petorke”, a Proroković sumira: ne treba da postoji bojazan oko stava Španije i Kipra, Slovačka i Grčka, zbog unutrašnjih prilika, najverovatnije u ovom trenutku neće priznati nezavisnost, a oko Rumunije „treba pripaziti”.

Što se Rumunije tiče, premijer Viktor Ponta, setimo se, s jeseni 2013, boraveći u Vašingtonu, najavio je da bi Bukurešt mogao da prizna nezavisnost pokrajine 2015. godine. Međutim, struja koja je gurala odluku oko priznavanja Kosova u Bukureštu poražena je na prethodnim predsedničkim izborima, što je za Beograd svakako dobro. Ali, Proroković upozorava da su se sada unutrašnjepolitičke okolnosti tamo dosta promenile, da se ne zna kakav bi stav Rumunija mogla da ima u vezi sa ovim pitanjem. „Do sada je preovladavalo mađarsko pitanje kao ključno prilikom donošenja suda o Kosovu, a sada, ukoliko se otvori tema Pridnjestrovlja i njenog izdvajanja iz Moldavije, na koju Rumuni gledaju kao na unutrašnje pitanje, onda će oni koji zagovaraju priznavanje Kosova malo da ohlade svoju retoriku.” S druge strane, Joksimovićeva ukazuje da, iako je promenjen predsednik (Trajan Basesku je bio protiv priznanja), zasad nema indicija koje bi govorile o promeni rumunskog stava, ali to ne znači da je to nemoguće. „Sve zavisi od trenutka i od okolnosti u kojima se neke odluke donose”, podvlači ona.

Kad je reč o Grčkoj, Proroković kaže da je s pobedom Sirize to pitanje problematičnije za zagovornike priznavanja nezavisnosti nego da je na vlasti ostala Nova demokratija. Inače, kada je decembra 2014. bio u Beogradu, tada kao predsednik najveće opozicione stranke, aktuelni premijer Aleksis Cipras izjavio je da „priznavanje nezavisnosti Kosova ne doprinosi miru i stabilnosti u regionu”, i naglasio da spoljna politika EU ne sme da podržava takozvane „humanitarne intervencije”.

Podsećajući da Grčka ima ogroman broj sopstvenih problema sa EU i na njihove opšte stavove u vezi s međunarodnim okolnostima, Joksimovićeva kaže da u ovom trenutku ne deluje da može doći do promene grčkog stava. „S druge strane, nikada ne treba smetnuti s uma da uvek postoje nekakvi dodatni interesi koji mogu da utiču na određene teme. Loša ekonomska situacija i pregovori o vezi sa ekonomijom ili neka druga tema koja može da bude deo pregovaračkog paketa može uvek da utiče na stavove određene zemlje”, naglašava.

Dok ona za Slovačku ukazuje da je to jedna od zemalja koja najviše podržava Srbiju na putu evrointegracija, Proroković ističe da do slovačkog priznanja Kosova neće doći sve dok je na vlasti premijer Robert Fico. Problem vidi s mogućim povratkom nekih snaga, uslovno rečeno, desnice. „Mada ne mogu da kažem da je bilo nekih izjava, te snage su vrlo popustljive pred američkim pritiskom i tu pre svega mislim na bivšeg premijera Mikloša Džurindu”, objašnjava on.

Inače, Kipar i Španija su nepokolebljivo i dalje protiv priznanja. Dok Joksimovićeva navodi da te dve zemlje imaju sopstveni problem koji im ne dozvoljava da se upuštaju u politički potez koji im se može vratiti kao bumerang u sopstvenom dvorištu, Proroković nam prenosi da su Kiprani, kad je on bio državni sekretar, rekli da nezavisnost Kosova neće priznati čak i ako Srbija to učini.